petak, 14 decembar 2018 11:41

O seksualnom razvoju mladih žena s invaliditetom: Iz ličnog iskustva

Autor:

 

Jelena Rašić, mlada žena s invaliditetom, ovoga puta otvara poglavlje o seksualnosti, zdravom razvoju, seksualnim pravima i partnerskom nasiljuBez cenzure i nimalo skandalozno. Kako tinejdžerke s invalditetom i one bez invaliditeta mogu da razreše seksualne dileme? Kakve zablude o menstruaciji nasleđujemo? Koliko medijska slika žene remeti njeno seksualno (i mentalno) zdravlje? Kakva pitanja o seksu možete očekivati od intimnih partnera bez invaliditeta? Ako nema vidljivih dokaza nasilja, znači li to da se ono nije ni dogodilo? Koliko nas obeshrabruju takozvani mehanizmi podrške?

Seksualna prava, iz Jeleninog ugla!

Uz osobu s kojom se osjećate opušteno, invaliditet nije prepreka zdravom ispoljavanju seksualnosti. Ključ je u zdravoj slici o sebi: kada je žena samopouzdana, osjeća se poželjnom i to se vidi. Važno je imati partnera s kojim možete o svemu da razgovarate i da budete otvoreni o pitanjima seksualnosti. Činjenica je da je sve dozvoljeno ukoliko su dvije (ili više) odraslih i odgovornih osoba u tome saglasne.

 

Kako je rešavala mladalačke dileme o seksualnosti i gdje se informisala!

Kao svaka mlada osoba, ranije sam imala dileme: da li sam dovoljno lijepa, da li sam dovoljno privlačna, da li to radim kako treba… Informisala sam se u časopisima, internet tada nije bio toliko aktuelan. Ono što piše u časopisima uglavnom ne predstavlja realnu sliku, već nas uče da postoje nekakva pravila (od oblačenja, preko zavođenja, do samog seksualnog čina). Realna iskustva opovrgavaju ono što se o seksualnosti plasira u časopisima. Danas više volim da se informišem na forumima, gdje čitam stvarne priče drugih žena.

Nikada se nisam raspitivala o savjetovalištima, mislim da se mnogi stide i plaše da potraže takvu podršku jer ima mnogo nestručnih i nezainteresovanih ljudi među profesionalcimaKod nas stručna pomoć obično ne pomogne, ili je sama ideja o takvoj pomoći propraćena nekim stidom, naročito ako govorimo o seksualnosti. Kada bi me neka tinejdžerka sada pitala gde da razriješi svoje dileme o seksualnosti, rekla bih joj da nađe stariju osobu od povjerenja, s kojom može da razgovara bez straha. Najčešće to nije roditelj, prije će to biti tetka ili starija prijateljica.

 

Uticaj medija!

U časopisima, naravno, nema žena s invaliditetom. Kad bih pročitala neki savjet, za mene bi bio neupotrebljiv jer bez ruke to ne mogu da uradim na način kako je opisano. Pitala sam se kako ću ja sad to, ne znajući da čitam apsolutnu glupost, a ne neko pravilo koje svi treba da primjenjujemo. Da, mediji su me često dovodili u zablude koje sam naknadno prevazilazila, iskustvom i upotrebom zdravog razuma.

Zdrava slika o sebi!

Važno je raditi na sebi u svakom smislu i stalno. Kako iznutra, tako i spolja, što nema nikakve veze s invaliditetom – pitanje ličnog razvoja važno je za sve ljude. Koliko god da radite na sebi, uvijek ćete imati još nešto na čemu treba da radite. Izgradnja samopouzdanja je prioritet: da znate koliko vrijedite i da se okružite ljudima koji poštuju tu vrijednost i podržavaju vas. Ja jesam imala podršku, ali ne uvijek, pogotovo ako pričamo o seksualnom razvoju. Upoznala sam osobu uz koju mogu da se iskažem na pravi način i znam da ne treba da pristajem na nešto što mi ne prija.

 

Predrasude!

Smatrala sam sebe manje seksualno privlačnom, vjerovatno nekima i jesam neprivlačna, ali prirodno je da nismo svima privlačni. Mojim partnerima bez vidljivog invaliditeta u početku bude neobično to što imam invaliditet. Ako izgrađujemo iskren odnos, partner može sve da me pita, bez straha i neprijatnosti. Obično me pitaju da li me boli, da li imam osjećaj u tom dijelu ruke, da li će me povrijediti, kako izgleda kad pomazim tom rukom… Najčešće invaliditet dovode u vezu sa bolom, pa me pitaju da li na taj dio tijela treba da paze, kako me ne bi povrijedili tokom odnosa. Invaliditet ne podrazumijeva krhkost, imam potpuno isti osjećaj u obje ruke. U redu mi je da odgovaram na takva pitanja jer komunikacija jeste osnova zdravog odnosa. Mnogi se plaše seksualnosti, nesigurni su u sopstveno tijelo, pitaju se da li imaju dovoljno iskustva i kako će da se pokažu… Kada seksualnosti pristupimo opušteno i bez straha, ispostavi se da je normalno sve ono što nam prija – iako ne izgleda, niti treba da izgleda, kao na filmu.

 

Prva menstruacija!

Mama me je pripremila na menstruaciju kao nešto što je prirodno, imale smo zdravu komunikaciju o tim temama. Iako sam znala da u tome nema ničeg prljavog ni ružnog, živjela sam neke zablude o menstruaciji koje nam sputavaju ponašanjeNe smiješ da pereš kosu, ne smiješ da se kupaš u moru, ne smiješ da imaš seksualne odnose tad, moraš da se čuvaš, ne smiješ da jedeš određenu hranu… čak sam čula da ne smiješ da priđeš novorođenčetu ako imaš menstruaciju! Kao da je riječ o bolesti! Ne znam odakle sve te gluposti. Nisam odgajana da u to vjerujem, ali ne možeš da ne čuješ takve stavove.

 

Prvi odlazak kod ginekologa!

Mama me je odvela prvi put. Prihvatila sam kada je to predložila, jer sam htjela da budem žensko. Imala sam tada oko petnaest godina i bila sam bez ikakvog seksualnog iskustva. Bilo je zaista neprijatno, iako me je mama uputila u sve, počevši od toga kako da se obučem za pregled. Svi ginekolozi kod kojih sam išla bili su zaista korektni, a to što je nama neprijatno, sastavni je dio takve vrste pregleda. Činjenica da imam invaliditet ne ulazi u njihovu sferu pregleda, u mom iskustvu to nije imalo uticaja na njihov odnos prema meni. Ako su me i pitali o invaliditetu, to je bilo iz čiste znatiželje i razgovora radi, bez ukrštanja te teme sa mojim reproduktivnim zdravljem.

 

Invaliditet i materinstvo!

Da li će neko biti dobar roditelj ili ne nema nikakve veze sa invaliditetom.Trenutno ne razmišljam mnogo o toj temi, jer mi još uvijek nije aktuelna. Vjerujem da svako brine o tome kakav će biti u roditeljskoj ulozi i koliko će moći da pruži detetu u svakom smislu. Svi želimo da svom djetetu damo najbolje, a u nekom segmentu to ne možemo, bez obzira na to da li imamo invaliditet ili ne. Ne mislim da bi me invaliditet spriječio u nekim aktivnostima sa djetetom, niti u tome vidim otežavajući faktor. Ne bih sebe uskratila ni za jednu ulogu u kojoj želim da se ostvarim, samo zbog činjenice da imam invaliditet.

 

Nasilje!

Nijesam doživjela seksualno nasilje, ali jedan od mojih momaka me je udario i to je bilo to. Nakon toga prekinula sam svaki kontakt s njim. To mi je jedino iskustvo nasilja i, što se mene tiče, prekid odnosa s osobom koja može tako nešto da uradi jedina je opcija. Naučila sam da niko nije nezamenjiv. Možda sam prethodno trpjela psihičko nasilje, ali toga nisam bila svjesna jer to je teško prepoznati. Znam da se nisam osjećala dobro, vrlo često i vrlo dugo. Davno sam čula savjet jedne bake: – Kad više suza proliješ nego što se smieješ, znaš da nešto ne valja. Koliko god to banalno zvučalo, istina je. Zašto bismo ostajale u odnosu koji nas stiska i pritiska? Kontrola je takođe vrsta nasilja: –Gdje si, s kim si, koliko dugo ostaješ, zašto radiš to ili ovo… Sami postanete opterećeni onim što radite, ako partner neprekidno traži problem tamo gdje ga nema. Znam da boli, ali neminovno je izaći od toga.

 

Kome se obratiti za podršku?

Na psihološko nasilje ljudi generalno ne obraćaju pažnju. Kako u nekoj instituciji dokazati da se uopšte dogodilo? U našoj sredini uobičajeno je ućutkivanje na tu temu: – Ćuti, nemoj da narod čuje! Ćuti, može i gore! Ćuti, bar te ne bije! Sramota je ako se priča po seluMislim da žene nemaju kome da se obrate, jer živimo u društvu koje nije dovoljno svjesno. Žene se, nažalost, oslanjaju na sopstvene snage i unutrašnje resurse u tim situacijama. Eventualno mogu da se oslone na neku osobu od poverenja, ako su sigurne da neće biti dodatno omalovažavane ili kritikovane zbog situacije u kojoj su se našle.

 

Poruka svim ženama s invaliditetom!

Rekla bih im da ne odustaju, da se izbore za sebe zbog sebe, jer imaju pravo na sve što žele, dok god time ne ugrožavaju nekog drugog. Svako živo biće na ovoj planeti je vrijedno i bitno. Ne dozvolite da vas bilo ko omalovažava, maltretira i sputava, nego birajte okruženje u kome imate podršku. Smijte se puno.

 


Tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu su isključiva odgovornost programa Zaustavljanje nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: primena normi, promena svesti i ne predstavljaju stavove Evropske unije.

Napisala: Marijana Čanak

Izvor: Portal o invalidnosti

Pročitano 574 put(a)

Back to top