U Evropi živi oko 60 miliona žena i djevojčica s invaliditetom koje čine oko 60% ukupne populacije osoba s invaliditetom. Žene s invaliditetom su od dva do pet puta u većem riziku da budu žrtve nasilja od žena bez invaliditeta i izložene su prisilnoj sterilizaciji i abortusima, kao i drugim oblicima nasilja specifičnim za žene s invaliditetom. Pristup pravdi i servisima podrške i zaštite im je često nemoguć zbog (ne)pristupačnosti, pravnih i drugih barijera. 

Od izbijanja pandemije COVID-19 pojavljujue se podaci iz prvih redova o porastu svih vidova nasilja nad ženama i djevojčicama, naročito porodičnog nasilja. I dalje je nemoguće procijeniti sveukupni uticaj pandemije. Ipak, ona je u prvi plan istakla kršenja ljudskih prava s kojima se suočavaju hiljade žena i djevojčica s invaliditetom. 

Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra, Evropdki forum osoba s invaliditetom (EDF) poziva Evropsku uniju da zaštiti prava žena s invaliditetom. EU treba da preuzme konkretne akcije da okonča nasilje, zlostavljanje i prisilnu sterilizaciju svih žena i djevojčica s invlaiditetom, u skladu s Konvencijuom UN o pravima osoba s invaliditetom, Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena i Istanbulskom konvencijom Savjeta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici. 

Evropska unija će 8. decembra predstaviti prijedlog evropskog zakonodavstva za borbu protiv nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja. Ovaj prijedlog mora biti ambiciozan koliko i Istanbulska konvencija, mora uključiti pitanja u vezi s invaliditetom i zaštititi sve žene i djevojčice u svoj njihovoj raznolikosti. 

Šta je nasilje specifično prema osobama s invaliditetom? 

Nasilje specifično prema osobama s invaliditetom su svi oblici nasilja s kojima se suočavaju žene i djevojčice s invaliditetom koji su dodatno usložnjeni činjenicom da nasilnici koriste barijere i diskriminaciju s kojima se žrtve susreću usljed invaliditeta. Na primjer, to mogu biti fizičko, psihičko ili ekonomsko nasilje, kao što su ograničavanje, seksualno zlostavljanje prilikom obavljanja dnevne higijene, uklanjanje ili kontrola sredstava za komunikaciju, nasilje tokom tretmana, prisilno davanje ljekova ili uskraćivanje ljekova, kontrola finansija, uključujući socijalna davanja i davanja po osnovu invaliditeta, i emocionalno zlostavljanje u vezi s invaliditetom. Žene s intelektualnim ili psihsocijalnim invaliditetom, žene s oštećenjem sluha i vida i žene i djevojčice s visokim stepenom potrebe za podrškom su u najvećem riziku od ovakvog nasilja. 

Šta je Istanbulska konvencija? Zašto je toliko važna? 

Konvencija Savjeta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatija i kao “Istanbulska konvencija” je međunarodni dokument koji ima za cilj borbu protiv nasilja nad ženama i djevojčicama. Usvojena je 2011, a stupila na snagu 2014. 

Konvencija je prvi evropski instrument koji pravno teži prevenciji rodno zasnovanog nasilja, zaštiti žrtava nasilja i kažnjavanju nasilnika. Ona objašnjava šta države treba da preduzmu da spriječe i kazne nasilja nad ženama i porodično nasilja. Neke od mjera su podizanje svijesti, prikupljanje podataka i pravne mjere (na primjer, prepoznavanje da su priislna sterilizacija ili genitalno sakaćenje oblik nasilja nad ženama). Fokus je na vladama koje treba da se uključe u prevenciju, kažnjavanje i aktivnosti zaštite. Ovo se može uraditi kroz trening, edukaciju, resurse, primjenu zakona i pravne sisteme. 

Zahtjevi EDF 

Evropski forum osoba s invaliditetom želi da podigne svoj glas da osudi situaciju u kojoj su hiljade žena i djevojčica s invaliditetom u Evropi žrtve ili u ozbiljnom riziku da postanu žrtve nasilja nad ženama ili rodno zasnovanog nasilja, u svim njegovim vidovima i oblicima i koje ostaje nevidljivo u javnim politikama u ovoj oblasti. 

Ne samo da se suočavaju s nasiljem u većoj mjeri nego žene bez invaliditeta, već imaju i dodatne barijere prilikom prijavljivanja, pristupa pravdi i mjerama podrške i zaštite za žrtve. 

Pozivamo Evropsku uniju da: 

• Usvoji jako EU zakonodavstvo o sprečavanju nasilja nad ženama i djevojčicama i rodno zasnovanog nasilja koje će uključiti sve žene i djevojčice u svoj njihovoj raznolikosti; 
• Uvrsti rodno zasnovano nasilje na listu zločina u EU; 
• Postigne ratifikaciju Istanbulske konvencije Savjeta Evrope; 
• Osigura da se pitanje rodno zasnovanog nasilja adresira u releventnim EU politikama i strategijama (obrazovanje, humanitarna pomoć, digitalna agenda i sl); 
• Prikuplja podatke i sprovodi istraživanja o uzrocima, zastupljenosti, posljedicama i troškovima rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. Podaci i istraživanja treba da budu razvrstani tako da prikažu položaj marginalizovanih grupa, uključujući žene i djevojčice s invaliditetom i majke i druge žene koje imaju člana porodice s invaliditetom; 
• Finansira i promoviše treninge i izgradnju kapaciteta profesionalaca u zemljama članicama EU, kao što su pružaoci servisa podrške, profesionalci u oblasti zdravstvene zaštite i krivičnog pravosuđa (uključujući pružaoce servisa podrške za žrtve, doktora, babica, policajaca, sudija). Svi profesionalci treba da budu edukovani o nasilju nad ženama i djevojčoicama, posebno oni koji rade s marginalizovanim grupama žena, kao što su žene i djevojčice s invaliditetom, uključujući i one žene i djevojčice s invaliditetom koje žive u institucijama; 
• Finansira i promoviše emocionalno i seksualno obrazovanje u zemljama članicama EU, uključujući projektno finansiranje. Ovo treba da bude ponuđeno mladima s invaliditetom koji žive u institucijama i van njih, i da uključi informacije o poštovanju drugih, kapacitet da se kaže “ne”, i da uključi organizacije žena s invaliditetom i ženske grupe. 

EDF je objavio studiju o položaju žena i djevojčica s invaliditetom i poziva Evropsku uniju da hitno usvoji mjere za prevenciju, zabranu i osudu nasilja nad svim ženama i djevojčicama u svoj njihovoj raznolikosti. 

Izvor: Evropski forum osoba s invaliditetom 

Prevela: Anđela Radovanović