Marina

Marina

nedelja, 05 avgust 2018 21:06

"Uhvati film" od ove godine i u Kotoru

 

Ukupno 34 filma, iz 22 zemlje svijeta, biće prikazana na ovogodišnjem 16. Međunarodnom filmskom festivalu Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film, koji se održava od 24. do 30. septembra u Kulturnom centru Novog Sada. Za filmske takmičarske dane Festivala stručni žiri je od 636 pristiglih filmova odabrao one najbolje.

Neposredno pred početak ovogodišnjeg Festivala, u okviru Novosadskih filmskih karavana Uhvati film Novosađani će imati priliku da pogledaju najbolje filmove sa prethodnog Festivala. U udaljenijim djelovima novosadske opštine organizovaće se jednosatne projekcije izabranih festivalskih filmova, nakon čega slijedi diskusija s publikom. Projekat se realizuje u cilju decentralizacije kulturne ponude u Novom Sadu, uz podršku Gradske uprave za kulturu, prateći moto ovogodišnjih Uhvati film projekcija: da kultuni sadržaji moraju biti pristupačni i dostupni svima, jer #KulturaJeZaSve.

Uhvati film jedini je regionalni filmski festival o invalidnosti. Već 16 godina uspješno se održava u Novom Sadu, u organizaciji KAO Parnasa; od 2011. realizuje se u Rijeci, pod organizacijom Udruge Spirit; od 2017. u Banja Luci pod vođstvom Humanitarne organizacije Partner; a od ove godine premijerno i u Kotoru, u realizaciji nevladinog udruženja ART 365 iz Podgorice. Selektovani filmovi biće prikazani na 16. Filmskom festivalu Uhvati film u Novom Sadu i ulaze u uži izbor za prikazivanje u Banja Luci, Rijeci i Kotoru, kao i u okviru Filmskih karavana – projekcija izabranih filmova u gradovima Srbije i Hrvatske.

Filmski festival Uhvati film održava s jedinstvenim ciljem da informiše javnost o životu, aktivnostima, pravima i dostignućima osoba s invaliditetom, čime se utiče na promjene u stavovima ljudi u vezi s osobama s invaliditetom, bolje razumijevanje i prihvatanje različitosti, kao i stvaranje uslova za veću vidljivost i uključivanje osoba s invaliditetom u sve sfere društvenog života.

Ovogodišnju realizaciju Festivala podržali su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje i odnose s verskim zajednicama i ERSTE banka.

U Kotoru filmovi će najvjerovatnije biti prikazani u oktobru 2018. ukoliko organizatori obezbijede podršku donatora.

Pripremila: Anđela Miličić

Izvor: portaloinvalidnosti.net

 "Nismo se rodili da bismo se mučili i na svakom se koraku suočavali s pretnjama i preprekama ili bili nekom pretnja i prepreka."

 

Milica Mima Ružičić-Novković dobro je poznato ime na nevladinoj sceni Srbije, ali ne samo na njoj. Njen aktivizam ima široki zahvat, a moto joj je da smo svi različiti, ali da svi imamo prava na jednake mogućnostiU jednom razgovoru kazala je da svi problemi u vezi s ostvarivanjem građanskih prava pripadaju istoj matrici: jedni imaju veću moć u odnosu na druge.

Od 2004. vodi novosadski Centar Živeti uspravno, gdje je i koordinatorka programa za jednakost osoba s invaliditetom u javnom govoru. Pored toga je i doktorantkinja rodnih studija na Univerzitetu u Novom Sadu, autorka tri zbirke poezije, rečnika invalidnosti, autorka je i priređivačica brojnih drugih knjiga i publikacija… Uglavnom, njena biogrsafija je isuviše dugačka da bismo ovdje nabrajali sva postignuća, piše novinar portala Autonomija.net.

Na početku razgovora za Autonomiju, ona ističe da se ne bori za prava osoba s invaliditetom, nego da, kroz tekovine pokreta osoba s invaliditetom i dugih pokreta za građanska prava – svojim radom pokušava da stvori jednake mogućnosti za ravnopravno učešće svih.

Ona dodaje da su ratovi u svijetu, od osamdesetih do aktuelnih, doveli do toga da bezmalo niko ne može da kaže da nije osoba s invaliditetom, tj. onemogućena osoba, što je po njoj bolji termin. Smatra da se državnim, odnosno, nacionalnim, etničkim konfesionalnim i ekonomskim interesima podređuje ostvarivanje socijalnih prava.

Milica međutim ističe da živimo u vremenu u kojem je sve poznato i da se nada da će – s obzirom na to da će veliki broj ljudi, čija su socijalna prava ugrožena zbog savremenih političkih izbora i odluka o društvenom uređenju,  – generacije rođene u ovom vijeku u narednim decenijama bolje koristiti tekovine samozastupničkog dijela pokreta osoba s invaliditetom i LGBT pokreta za borbu za ostvarivanje građanskih prava.

Ističe da alati koje je civilizacija stvorila (prije svega, biomedicinski i humanistički), kao i materijalna dobra koja se stvaraju vekovima danas služe za razdvajanje i podele ljudi. Po njoj smo došli u doba kada se sve to može, “jednim klikom u svima nama ili klikom nečijeg miša” promijeniti na dobro, ali i iskoristiti za potpuno razaranje civilizacije.

U nastavku integralno prenosimo intervju:

U pojedinim oblastima, nevladini aktivisti se žale da su im vlasti u Srbiji posle 2012. ne samo obustavili podršku nego da osnivaju svoje mreže nevladinih organizacija, koje služe za razbijanje kritičke misli i alternative, ali bogami i za pranje novca. Kako stoje stvari u tom smislu s organizacijama osoba s invaliditetom?

– Nema toliko organizacija koje su osnovale političke stranke ili vlada, čak ni bliske saradnje, ali je npr. od organizacija osoba s invaliditetom na poslednjim izborima u Beogradu traženo da daju javnu ili pisanu podršku SNS-u i njenom kandidatu za gradonačelnika, što je većina organizacija, u strahu od uskraćivanja davanja, i učinila. Krajem novembra prošle godine u Novom Sadu, iz Kancelarije za osobe s invaliditetom upućen je poziv na svečanost povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba s invaliditetom u svečanoj sali Gradske kuće. Pored pisanog poziva, nekoliko kolega i koleginica telefonom je zamoljeno da, uz asistenciju zaposlenih, uprkos nepristupačnosti, prisustvuje skupu. I jesu, iz razloga da se ne izgubi stečeni nivo podrške, što jednako govori o upućenosti predstavnika/ca političkih partija u tekst Ustava, Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditem, Zakona o udruženjima, međunarodnih konvencija koje je država potpisala, kao i integritetu samog pokreta. Više ne verujem u ideju da neko treba da se povinuje bilo čemu što je suprotno vrednostima, standardima i tekovinama vremena u kojem živimo jer u suprotnom može trpeti posledice. Trpeće ih svakako.

Pored ovoga, primećujem u poslednje vreme doslednu upotrebu ćirilice kod kolega koji su donedavno spontano koristili oba pisma. Mislim takođe da živimo u vremenu, što je možda i dobro, kada se otkrivaju svi razlozi zbog kojih je početkom devedesetih dopušteno da se nastavi ono što je 1945. zaustavljeno. Većina ljudi polazi od pitanja “Šta ja tu mogu?” ili ideje da su do sada već dosta uradili, da vlast ili već ko zna bolje, da smo žrtve – a žrtva nema odgovornost. Zavisni položaj organizacija osoba s invaliditetom, pored ovih opštih, na fobijama izgrađenih odnosa s drugima – prati i neujednačno znanje ili nedostatak znanja o tekovinama ljudskih prava, ulozi osoba s invaliditetom u razvoju društva… Još uvek je dominantno uverenje da je imati oštećenje manje poželjno nego nemati ga (internalizovani /diz/abilizam), potom intergrupna diskriminacija, stvaranje društvenog ugleda, položaja, karijere i zarađivanja na osnovu toga što imamo oštećenje, uz tendenciju da se po svaku cenu zadrži stečeni položaj.

 

Kada smo kod položaja neprivilegovanih grupa, u Srbiji se poslednjih godina, doduše uz prisustvo jakih policijskih snaga, održava gay-parada. Premijerka ove zemlje je deklarisana kao pripadnica LGBT zajednice. Da li je ovo društvo zaista promenjeno ili je sve ovo neka vrsta predstave za zapad?

– Ne znam. Nije mi jasno pristajanje premijerke da učestvuje u procesima urušavanja društva, i da mu daje legitimitet time što je jedna identifikacija mogla biti razlog za imenovanje, i time što staje iza odluka koje su ugrožavajuće za stanovništvo. Prilikom njenog izbora nisam imala osećaj ni za ni protiv jer onog trenutka kad smo pristali da Tomislav Nikolić bude predsednik nakon svega do tada – referendumski smo se opredeli za beznađe. Sećam se da je Zoran Đinđić jednom prilikom rekao da i u Švajcarskoj postoje ljudi kao što je Slobodan Milošević, ali da Švajcarska nikad ne bi dozvolila da im neko takav bude na čelu države. 

Nažalost, trenutno većina državnika s najvećim političkim uticajem na regionalne i svetske tokove ili mrzi ili koristi mržnju za svoj uticaj, i u tome su svoji na svom. Ljudi koji to podržavaju, takođe su u tome svoji na svom, ako ne mržnjom, onda interesom. Nas koji to ne podržavamo nema manje, ali je većina ljudi na pola. Kad bismo u ljubavi bilo tako celoviti kao što smo u mržnji, fobijama i ličnim interesima, sa svim što znamo, najčešći uzrok smrti bio bi duboka starost, pad s visine usled nepažnje i neki drugi razlozi koji nisu društveno uzrokovani. Danas su, ovde i širom sveta, bezmalo sve lične nesreće uzrokovane nečim što se odlučuje u ime kolektiva za pojedinačni interes. Otuda imamo manifestacije kao što su Erdogen, Orban, Putin, Tramp, Vučić, Angela Merkel i Tereza Mej, predsednici/e i politički predstavnici/e većine zemalja, i legitimaciju javnog delovanja ljudi kao što su Bora Đorđević ili Tompson, koji deluju iz istog registra mržnje i gneva prema drugima, ministarke majke koje javno govore protiv prava na izbor u odnosu na roditeljstvo… Imamo i LGBT osobe, osobe s invaliditetom, aktiviste/kinje za rodnu ravnopravnost ili rasnu jednakost i sve druge koje na javnim funkcijama ništa nisu promenile zalažući se za opštiji, javni interes. A šta može biti veći javni interes od nesmetanog življenja, razvijenog sistema međusobne podrške, dobrih međusobnih i međudržavnih odnosa, univerzalnih standarda koji polaze od pojedinačnih potreba i znaju da odgovore na njih, kao i očuvanje eko-sistema. Koliko je trenutno državnika na svetu svesno ovih poslova, koliko ljudi glasaju za dosledno obavljanje ovih poslova i koliko nas je spremno da u njima dosledno sudelujemo u partnerstvu s drugima, a da ne vučemo na svoju (ličnu, kolektivnu, profesionalnu, koju god) stranu?

Da li se i tebi čini da Balkan još uvek nije izašao iz ratova? To što pričaju političke elite, to kako izveštavaju njihovi mediji – skoro da je potpuno identično narativu devedesetih.

– Na naslovnoj fotografiji moje stranice na FB stoji misao da heroj nije onaj ko pobedi u ratu već onaj ko spreči da do njega dođe, i to bi trebalo da bude najvažniji posao građanskog delovanja danas. Čini mi se da ljudi produkuju probleme kad ne nalaze rešenje ili put do njega. Srela sam prošlog marta u Mavrovu u Makedoniji jednog mladog pravnika. Rekao mi je da bi želeo da ima porodicu, ali da ne zna kako jer ne bi imao s čim da je prehrani, a javni dug stalno raste. Od tada svako malo na sajtovima ministarstava finansija gledam stanje javnog duga, i ovde i svuda okolo, i razmišljam o tome da li bi se njegovim svođenjem sveli i drugi računi, pa da ljudi nastave dalje. Mnogo je toga što se ne može zaboraviti, a odnos prema sadašnjim izbeglicama, od Turske i Grčke do Mađarske i ostatka Srednje Evrope, pored svega drugog čemu svedočimo – pokazuje da ništa nismo naučili.

Ne verujem da će doći do novih ratova, jer zbog migracija ne bi imao ko da učestvuje u njima, ali dok razmena između sadašnjih država koje su u njemu učestvovala bude samo trgovinska i interkulturalna, teško da će se išta trajno izmeniti. Počinjem fizički da reagujem na kulturalnost, i na sve što ima veze s njom. Mene etnički identitet, niti bilo koji drugi ne određuje. Jednako sam se loše osećala kad su me nosili na treći sprat Centra za socijalni rad u Novom Sadu i na prvi Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu. Jednako mi je bilo loše kada sam saznala da su ugašena brodogradilišta širom Dalmacije i u Vojvodini, kakav je odnos prema Luci Novi Sad, kada je Elektrovojvodina integrrisana u EPS. Jednako mi je loše zbog toga što se Novi Sad pretvorio u festivalski grad i sedište nekolikih inostranih fabrika u kojima ljudi rade za 250-300 evra mesečno ili programerskih firmi koji smatraju da je iznos zarade zaposlenima dovoljno ulaganje u zajednicu, pa potpisuju takve ugovore koji ih oslobađaju od svih drugih ulaganja, kao što mi je loše zbog toga što su mesta na Jadranu pretvorena u spavaću sobu i što žive samo leti, jer fabrika više nema, a ljudi po Slavoniji radeći u dve smene za minimalni lični dohodak otplaćuju kredite, dok neki drugi s druge strane Dunava rade u pelenama u kioscima i u fabrikama čije proizvode ne mogu da kupe.

U BiH, sem političkih struktura i onih koji zarađuju na nacionaliznu, pristojne uslove za život imaju zaposleni/e u udruženjima građana koja se finansiraju iz inostranstva i međunarodnim diplomatskim i mirovnim strukturama. Jedna mlada osoba rekla je da ima utisak da te strukture održavaju postojeće stanje, jer bi promena ka pomirenju smanjila priliv inostranih sredstava za projekte. Na Kosovu je nešto drukčija situacija, jer većinu stanovništva čine mladi ljudi koji gledaju u budućnost, ali nije neobično da spremačica telefonira iz hotelske sobe i da taj trošak hotel naplati gostu. Ljudi nemaju novca da putuju, pa ne znaju i ne vide šta se stvarno dešava. Da znaju, došlo bi do razmene i promene. Živimo u kraju gde se opšti interesi uklapaju u lične, i gde ljudi i ukoliko su svesni opštih interesa, očekuju da neko drugi radi na njima.

Globalno, raseljavanje stanovništva uslovljeno ratom, političkim prilikama i radne migracije neminovno će dovesti do promene (etničke) strukture stanovništva i do mešanja koje će biti izvan okvira kulturalnosti i koliko god se tome opirali na državnom ili individualnom planu, to može da dovede do boljih odnosa među ljudima. Drugi način je delovanje na terenu, uskakanje direktnim radom gde god treba. Ljudi mora da vrate međusobno poverenje i veru u to da se nismo rodili da bismo se mučili i na svakom se koraku suočavali s pretnjama i preprekama ili bili nekom pretnja i prepreka, već da bismo, stvarajući, razmenjivali dobro. Na nama je da podržimo, potpomognemo svemu što je razvojno, kako bismo ostavili što manje posla našoj deci.

Politička i intelektualna elita trenutno ne postoje. Možda više nema ni potrebe za njima. Postoje u svakoj društvenoj grupaciji svesni pojedinci/ke koji deluju uprkos uslovima i preprekama. Delovanje dobrog dela nas ima manji domet zbog toga što to radimo s gnevom, i pritom koristimo iste alate i oružja borbe. Svako od nas svojim primerom (može da) menja stvarnost. U suprotnom, stvarnost menja nas. Jednostavno je.

 

I za kraj, a nikako najmanje važno pitanje. U kakvoj je situaciji organizacija Centar Živeti zajedno danas, koji su problemi sa kojima se susrećete? Kako je prošla akcija odvajanja 0,1% gradskog budžeta za servis personalnih asistenata?

– Centar ove godine obeležava 18 godina od otvaranja savetovališta iz kojeg je proistekao, i deset godina otkako je počeo da organizuje servis personalne asistencije za osobe s invaliditetom, koji je najviše vidljiv deo njegovog rada.

U prethodnih devet godina prošli smo kroz svašta, zbog nerazumevanja političkih aktera i administracije, samih osoba kojima je asistencija potrebna, onih koji je pružaju, gradskih ustanova nadležnih za njenu dostupnost, standardizaciju i finansiranje – o tome koliko je ona važna kao preduslov za samostalni život i potencijalno pravo svake osobe. Nakon donatorskog skupa u novembru 2017, održan je sastanak s pomoćnicomm gradonačelnika Novog Sad i vd načelnicom Gradske uprave za socijalnu zaštitu, na kojem je načelno najavljeno finansiranje usluge za osobe koje su na listi čekanja u Centru, u trajanju od 20 do 40 sati, koliki je minimalni državni standard. Shodno tome, Grad trenutno finansira uslugu za osam korisnica, pet kroz prvi javni konkurs Uprave za socijalnu zaštitu i tri kroz javni rad. U narednih mesec dana znaćemo koliko će osoba moći da je koristi od septembra. Problem je u tome što je trenutno trima, a u slučaju promena porodičnih prilika, minimalno još trima osobama za koje znamo, usluga potrebna duže od 40 sati nedeljno i sredstva u vrednosti od 170.000 dinara za rad četiri asistentkinje trenutno sami obezbeđujemo, kao i 45.000 mesečno za jednog kolegu iz Martonoša.

Do sredine septembra imaćemo informaciju o ukupnim sredstvima izdvojenim za ovu godinu. Ona neće biti manja od 7,8 do 8,2 miliona dinara, što je trećina iznosa koji je, prema podacima kojima Centar raspolaže, potreban za ovu uslugu, ali je u odnosu na prošlogodišnjih i dosadašnjih od 2 do 3,8 dinara godišnje – pomak. Prema naznakama koje imamo, Grad namerava i sledeće godine ovu uslugu projektno da finansira, uz eventualno pomeranje konkursa da ne bi, kao do sada, došlo do prekidanja finansiranja u prvih pet ili više meseci sledeće godine, što je Centar kao pružaoca usluge dovodilo do kršenja Zakona o radu, prekidanja usluge, dugovanja, sudskih tužbi, prinudnih naplata… Taj deo je, nadam se, iz nas. Finansiranje usluge biće neizvesno dokle god ona bude finansirana projektno, i sledeći strateški korak je njeno uvođenje u Odluku o socijalnoj zaštiti Grada Novog Sada. Ne mogu da kažem da će to biti u sledećoj godini, ali mogu da očekujem da će usluga biti finansirana minimalno iznosom koji bude ove godine obezbeđen i da će Grad naći način da u punom obimu finansira uslugu trima osobama kojima je ona potrebna duže od osam sati dnevno. Da svedem, očekujem učešće Grada u finansiranju usluge u 2019 do 0,05% gradskog budžeta, što je polovina od optimalnog iznosa.

 

Preuzeto od N. Sejdinović (Autonomija)

 

subota, 04 avgust 2018 11:51

Akcija "Čep za hendikep" i u Crnoj Gori

Preko 800 kilograma plastičnih čepova sakupljeno je za nešto više od pola godine od kada je kotorsko Komunalno preduzeće pokrenulo tu akciju, po prvi put i u Crnoj Gori. Sakupljeni čepovi, po uzoru na slične inicijative u drugim državama, kada ih bude dovoljno, biće zamijenjeni za neko ortopedsko pomagalo, namijenjeno osobama s invaliditetom.

Akciju sakupljanja čepova u Kotoru pokrenula je Jelena Radunović, zaposlena u Komunalnom preduzeću tog grada, pošto je prošlog ljeta na društvenim mrežama saznala za akciju “Čep za hendikep”, koju u Srbiji godinama realizuje udruženje istog naziva iz Zrenjanina.

U zgradi preduzeća u kojem radi, Radunović je postavila i prvu kantu, akcija se potom proširila, i kante za plastične čepove su postavljene u svim osnovnim školama na teritoriji opštine Kotor, u Gimnaziji i Srednjoj pomorskoj školi, u Muzičkoj školi, Resursnom centru za sluh i govor, u zgradi Opštine Kotor, Domu zdravlja, kao i u Opštoj bolnici i bolnici u Risnu. U akciju se nedavno uključilo i Komunalno preduzeće iz Tivta, pa su kante za čepove postavljene i u više preduzeća u toj opštini.

Radunović je uspostavila i saradnju s udruženjem iz Zrenjanina, čime je Komunalno iz Kotora postalo zvaničan partner te organizacije za Crnu Goru.

“Zadovoljni smo kako akcija teče, odziv svih osnovnih, srednjih škola i predškolskih ustanova je odličan. Osim obrazovnih ustanova, uključene su i sve zdravstvene ustanove sa teritorije naše opštine. Do sada je sakupljeno nešto više od 800 kilograma čepova”, kazala je “Vijestima” Radunović.

Sakupljena količina čepova je, kako je dodala, zasad lagerovana na imanju kotorskog Komunalnog preduzeća, na pretovarnoj stanici, odakle će bih preuzeti udruženje “Čep za hendikep” iz Zrenjanina, koje će organizovati i prevoz sakupljenih čepova za Srbiju.

Za jedno ortopedsko pomagalo, neophodno je obezbijediti 1.500 kilograma čepova. Radunović navodi da oni, bez obzira na potrebnu količinu, s udruženjem iz Zrenjanina imaju dogovor da, ako na teritoriji kotorske opštine nekome bude neophodno ortopedsko pomagalo, da će ono biti obezbijeđeno.

“Za sada nije bilo zahtjeva za dostavu pomagala”, kazala je ona. Radunović dodaje i da bi, zbog procedure izvoza čepova, bilo jednostavnije kada bi umjesto s udruženjem iz Srbije, sarađivali s nekim u Crnoj Gori.

“Ali, kako smo cijelu akciju počeli u saradnji s udruženjem iz Zrenjaninja i pod njihovim sloganom je sprovodimo, nastavićemo saradnju s njima”.

Organizacija “Čep za hendikep” je za pet godina u Srbiji sakupila oko 230 tona čepova, zahvaljujući ćemu je nabavljeno 61 ortopedsko pomagalo. Čepovi se sakupljaju u 330 vrtića, 460 osnovnih i 140 srednjih škola, te u sedam ministarstava. 

Koju vrstu čepova sakupljati

U akcijama sakupljanja čepova za nabavku ortopedskih pomagala, sakupljaju se čepovi s flaša vode i sokova, bidona, kozmetičkih proizvoda poput šampona, kupki, omekšivača, zatvarači s mlijeka i drugih tetrapak ambalaža, čepovi s pakovanja kečapa, kao i motornih i jestivih ulja. Ne sakupljaju se poklopci sa tegli, kantica i kutija od sladoleda, jer nisu adekvatnog sastava.

Što bacite danas, biće na plaži i za 1.000 godina

Plastični čepovi su na petom mjestu prema zastupljenosti u ukupnim količinima smeća na svijetu. Izrađeni su od tvrde plastike, od polipropilena i polietilena. Prosječno vrijeme potrebno za raspad plastične flaše je 450 godina, a plastični čepovi se raspadaju sporije od toga, nekad i po 1000 godina, i duže plutaju po površini mora.

Nedavno istraživanje Instututa za biologiju mora pokazuje da plastika čini preko 80 odsto ukupnog otpada na crnogorskim plažama, a dio sakupljene plastike čine upravo - plastični čepovi.

Izvor: Vijesti

 

Mreža organizacija osoba s invaliditetom Crne Gore obavještava Ministarstvo rada i socijalnog staranja, kao i širu javnost da neće učestvovati u javnim konsultacijama prilikom izrade Predloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju lica sa invaliditetom zbog razloga koje su članovi Radne grupe ispred NVO i usmeno saopštili ministru rada i socijalnog staranja, a nakon širih konsultacija koje su članice Mreže održale u Baru, 24. jula o.g. 

Naime, radi podsjećanja javnosti i transparentnog zastupanja interesa osoba s invaliditetom isičemo da je prva Radna grupa formirana još u prvoj polovini 2015. U toku 2016. nakon drugog sastanka Radne grupe rad na izmjenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju lica sa invaliditetom je stopiran zbog potrebe da se izradi Analiza o mogućnosti izdvajanja Fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom iz Zavoda za zapošljavanje Crne Gore kao samostalnog pravnog lica, što je bila i mjera Akcionog plana Strategije za integraciju OSI za 2016.

U vezi s tim, ni planirane izmjene i dopune Zakona definisane Programom rada Vlade u 2016. se nijesu desile.

S obzirom na to da je Ministarstvo reaktiviralo rad Radne grupe nakon izrađene Analize, ali imajući u vidu činjenicu da je ovaj dokument, rješenjem ministra rada i socijalnog staranja, oznaćen tajnim, te da pristup ovom dokumentu imaju samo osobe kojima je to ministar omogućio Mreža neće učestvovati u javnim konslutacijama, a članovi Radne grupe ispred NVO neće učestvovati u radu Radne grupe jer je njihovo ravnopravno učešće onemogućeno odlukom ministra i Vlade.

 

Ukazujemo da je ovakva odluka nadležnog Ministarstva u direkntoj suprotnosti s obavezama države preuzetim ratifikacijom Konvencije UN o pravima osoba s invaliditetom, a posebno je zabrinjavajuća nakon Zaključnih razmatranja Komiteta iz septembra 2017. u vezi s opštim obavezama države (članovi 1 - 4)

"Komitet preporučuje državi potpisnici da nastavi napore da redovno razmatra postojeću legislativu i nacrte u redovnim i potpuno pristupačnim konsultacijama s osobama s invaliditetom i njihovim predstavničkim organizacijama i da obezbijedi da procjene uticaja na invaliditet čine sastavni dio legislacionog procesa; i (b) Opredijeli vidljiva, dovoljna i koherentna finansijska sredstva za razvoj i primjenu zakona, politika i strategija koje su relevantne za primjenu Konvencije, uključujući i one koje se odnose na Strategiju za integraciju osoba sa invaliditetom. 8. Komitet je zabrinut zbog nedostatka redovne i održive podrške za organizacije osoba s invaliditetom, posebno na lokalnom nivouTakođe je zabrinut i zbog nedostatka transparentnog i efektivnog mehanizma za redovne konsultacije osoba s invaliditetom i njihovih organizacija. 9. Komitet preporučuje državi potpisnici da obezbijedi adekvatna i održiva finansijska sredstva za organizacije osoba s invaliditetom. Takođe, preporučuje da država potpisnica osigura efektivno učešće i konsultacije s organizacijama osoba s invaliditetom, uključujući one koji predstavljaju žene s invaliditetom, djecu s invaliditetom, osobe s djelimičnim i potpunim oštećenjem sluha i osobe s prihosocijalnim i/ili intelektualnim invaliditetom na nacionalnom i lokalnom nivou kroz transparentan okvir u vezi sa zakonom i kreiranjem politika."

Dodatno, zabrinjavaju i razlozi označavanja ovog dokumenta tajnim, posebno imajući u vidu da Zakon o tajnosti podataka propisuje da se dokumentu određuje oznaka INTERNO kako bi se spriječile štetne posledice za ostvarivanje funkcije organa (Član 12 Zakona o tajnosti podataka).

Pitamo ministra rada i socijalnog staranja kakve bi štetne posledice nastupile po Ministarstvo na čijem je čelu da je predmetna Analiza, odnosno podaci iz nje javni?  

Ukazujemo da je ovo jasna politička odluka koja odražava odnos prema članovima Radne grupe ispred NVO, ali i posebno prema osobama s invaliditetom.

S obzirom na to da ministar Purišić, kao ovlašćeno lice, ima mogućnost periodičnog preispitivanja tajnosti podataka na osnovu kojeg se može promijeniti ili ukinuti stepen tajnosti podataka (član 18 Zakona o tajnosti podataka), a na osnovu preporuke komisije koju formira, očekujemo da u najkraćem, u odnosu na izneseni zahtjev članova Radne grupe ispred NVO i sada i Mreže OSI, postupi u skladu sa svojim ovlašćenjima.

U suprotnom, nadamo se da Evropska komisija neće dati zeleno svijetlo za akt u čijem kreiranju nijesu učestvovale osobe s invaliditetom i predstavnici njihovih organizacija.

Obavještavamo vas da će članovi Radne grupe ispred NVO i organizacije koje su ih podržale ostati do daljeg pri svom sttavu, odnosno do momenta dok Ministarstvo, odnosno Vlada ne omoguće pristup dokumentu i ne stave ga na raspolaganju jednako svim članovima Radne grupe. 

U ime MOOSICG Milenko Vojičić 

 

 

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore u utorak 31. jula organizovalo je info štand na Žabljaku.

Aktivnost je organizovana u okviru projekta Umrežavanjem do boljeg rada u cilju informisanja građana o značaju formiranja Mreže organizacija osoba s invaliditetom Crne Gore, kao i s ciljem informisanja o načinima na koje osnivanje Mreže može doprinijeti poboljšanju položaja osoba s invaliditetom. Takođe,  mještani ovog grada su imali priliku da se informišu o aktivnostima koje je UMHCG realizovalo i koje planira da realizuje u okviru pomenutog projekta.

Pored toga projektni tim UMHCG je razgovarao s mještanima ovog grada o raznim pitanjima iz oblasti ljudskih prava, kao i na koji način mogu ostvariti neka od prava iz oblasti socijalne i dječje zaštite, kako se mogu uključiti u sportske aktivnosti i dr. Sve navedeno ima za cilj podizanje svijesti javnosti o ljudskim pravima osoba s invaliditetom.

UMHCG je organizovalo još dva info štanda i to u Nikšiću i Bijelom Polju, a tokom avgusta je planirano održavanje info štanda u Herceg Novom, dok ćemo u septembru boraviti u još dva crnogorska grada: Podgorici i Ulcinju. Kroz aktivnost info štanda do sada je razgovarano s oko 250 građana.

Opšti utisak projektnog tima posebno nakon info štanda u Bijelom Polju i Žabljaku jeste da je neophodno mnogo više raditi na podizanju svijesti o osobama s invaliditetom i njihovim pravima. U suprotnom osobe s invaliditetom će i dalje biti izolovane, segregisane i izopštene, odnosno isključene iz života društva.

Aktivnost je dio projekta Umrežavanjem do boljeg rada koji sprovodi Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore u saradnji s Centrom za razvoj NVO, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.

Pripremila: Anđela Miličić

 

 

Ministarstvo prosvjete Crne Gore je 30. jula objavilo konkurse za zainteresovane kandidate za prijem učenika i studenata u domove, za dodjelu studentskih kredita za studijsku 2018/19, stipendije za talentovane učenike i stipendije za najbolje studente.

Dokumenta za prijem studenata I godine studija u domove studenata podnosiće se od 27. avgusta do 14. septembra 2018. Za studente II, III, IV, V i VI godine studija rok za podnošenje dokumenata je od 10. septembra do 5. oktobra 2018, dok će učenici dokumenta podnositi od 13. do 24. avgusta 2018.

Zahtjev za studentski kredit se podnosi elektronskim putem preko Portala eUprave od 3. septembra do 19. oktobra 2018. dok je rok za stipendije takođe od 3. septembra do 19. oktobra 2018.

Tekstovi konkursa su dostupni na linku: http://www.mps.gov.me/ministarstvo/konkursi/

 

Izvor: Ministarstvo prosvjete 

Nakon što je uspješno završila osnovnu, Korina Radman će biti i prva djevojčica s Doun sindromom u Zadru koja će na jesen krenuti u srednju školu!

- Jako sam sretna i jedva čekam početi učiti, pogotovo hrvatski i matematiku, te predmete najviše volim. Veseli me i stvaranje novih prijateljstava, a osim što ću i dalje biti u dramskoj grupi i plesati u Zadarskom plesnom ansamblu, treniraću i u nogometnom klubu ZARA, govori Korina.

Korinina mama priča da šta su bile prognoze doktora kada je rođena, te da danas imaju ispred sebe potpuno drugačiju situaciju.

- Iza svega stoji jedan velik rad. Nije to bilo samo upisati dijete u školu i neka ide kako ide. Od kada je krenula u školu, a prva četiri razreda pohađala je OŠ Bartol Kašić, a od 5. nadalje OŠ Stanovi, i ja i svi iz udruge nismo prestali raditi s njom, kaže njena majka Tanja, i dodaje kako su organizaciju osnovali upravo iz razloga jer za djecu s Doun sindromom do tada nije bilo ničega. Nisu nigdje bili uključeni niti su imali pravo igdje ući.

Kako bi obezbijedili adekvatne metode učenja za Korinu doveli su stručnjake iz SAD-a, Slovenije, od logopeda nadalje. „Zaista smo čuda napravili. S druge strane, i sama Korina je bila spremna. Krenula je u 1. razred osnovne škole i znala je sva slova i prva četiri razreda protekla su nevjerojatno glatko (uz naravno velik rad)“ - priča nam majka, dodajući kako djeca s Doun sindromom inače najviše uče kopiranjem.

- Tako je bilo i s Korinom. Ona je morala biti unutar skupine djece „bolje“ od nje kako bi od njih mogla kopirati i, na taj način naučiti. Tek kasnije slijedi nadogradnja, objašnjava Korinina mama istaknuvši kako kod njezine djevojčice nije bilo one spontane sposobnosti učenja kao kod druge djece.

- U ovom trenutku u redovnim osnovnim školama diljem Zadra i Županije imamo šest učenika i velike su šanse da će svi oni upisati i srednju školu, navodi Tanja. Korina je osnovnu školu završila uz djelomičnu integraciju u kojoj je jedan dio predmeta slušala s redovnim razredom, a dio predmeta po prilagođenom programu.

Nakon takvog oblika osnovne škole, sva ta djeca imaju pravo na direktan upis u srednju školu za pomoćno zanimanje. Korina se tako upisala u Poljoprivrednu, prehrambenu i veterinarsku škola Stanka Ožanića, smjer pomoćni cvjećar.

- U školi su zaista sretni i vesele što će dobiti učenicu poput nje. I inače ta škola prima djecu s invaliditetom, jako lijepo rade s njima i imaju dobar program. Sve se nekako poklopilo, sretna je Korinina mama.

Tanja Radman prisjetila se početka kada je rodila Korinu, prije 15 godina, i situacije koja je za roditelje bila užasno teška.

- Sjećam se kada sam je rodila i kada su mi rekli kako neće moći ništa te da je ostavim u ustanovu. To su rekli i ostalima u istoj situaciji. A pogledajte gdje smo došli nakon samo 15 godina, govori majka dodavši kako danas kad se rodi dijete s Doun sindromom, odmah ga usmjeravaju na njihovu organizaciju, koja ga usmjerava na ranu intervenciju, potom se organizuje vrtić, kasnije škola,...

- Sve ide nekako brže i drugačije, a sve zahvaljujući timskom radu, učenju, raspitivanju. Nismo odustali i našoj djeci smo dali šansu jer to i zaslužuju. Dokazali smo da su prepuni talenata i želje, samo čekaju priliku da zablistaju. Meni je primarni cilj od početka bio da ona bude sretna, a sve iznad toga je bonus. I, korak po korak, eto nas u srednjoj, a osmijeh je uvijek tu, kazala je majka, dodavši kako su im u svemu uvelike pomogli Grad i Županija.

Ispod pogledajte video objavljen na Fejsbuku (Facebook) nakon što kopirate navedeni link i desnim klikom pođite na adresu. 

Izvor: Zadarski list

Pripremila: Marina Vujačić 

Evropska mreža za samostalni život (ENIL) je sprovela istraživanje u periodu od 19. januara do 4. marta 2018. u sklopu projekta “Personalna asistencija kojom rukovode korisnici u Evropskoj uniji”, koji je vodio Teodor Mladenov u okviru Fonda Marije Kiri.

Anketiranje je sprovedeno onlajn, upotrebom gugl formulara i platforme. Informacije o anketi poslate su putem i-mejla i ENIL-ovog biltena na ukupno 1968 adresa. Učesnici/e su iz velikog broja evropskih zemalja, s tim da ih je malo više iz Ujedinjenog kraljevstva i Jugoistočne Evrope, a nema ispitanika iz pojedinih krajeva Srednje Evrope. Od 48 ispitanika/ca koji su otkrili iz koje su zemlje, jedna osoba je navela Indoneziju, a 47 osoba navelo je 21 evropsku zemlju: Jermeniju, Austriju, Belgiju (3 ispitanika), Bugarsku (4 ispitanika), Estoniju, Francusku (2 ispitanika), Grčku (4 ispitanika), Mađarsku (4 ispitanika), Irsku, Italiju, Luksemburg, Maltu, Crnu Goru (2 ispitanika), Norvešku (3 ispitanika), Holandiju (2 ispitanika), Rumuniju (2 ispitanika), Srbiju (3 ispitanika), Švajcarsku i Ujedinjeno kraljevstvo (8 ispitanika).

Istraživanje je bilo više konsultativnog, nego istraživačkog karaktera – cilj je bio da se čuju iskustva korisnika/ca personalne asistencije i njihovih saveznika/ca u pokretu za samostalni život u Evropi i oko njega, a ne da sa statističkom preciznošću identifikuje percepcija određene grupe. Ipak, rezultati se mogu smatrati reprezentativnim stavovima ciljne populacije, u okviru određenih granica (statistički gledano, margina greške je 11% na nivou pouzdanosti od 90%, pod pretpostavkom slučajnog uzorkovanja).

Da bi se korisnicima/ama omogućio izbor i kontrola, šema personalne aisstencije treba da obezbijedi sljedeće:

-        Korisnici/e biraju svoje personalne asistente. (+130)

-        Asistenti/kinje su zaštićeni odredbama o zdravstvenom osiguranju i bezbjednosti. (+124)

-        Procedura žalbe koja omogućava korisnicima/ama da ospore ishod procjene potreba neposredna je, transparentna i ne podrazumijeva dodatne troškove za korisnika. (+123)

-        Usluga se pruža bez obzira na porodičnu situaciju (uključujući i bračni status). (+120)

-        Korisnici/e mogu zadržati asistenciju prilikom preseljelja u drugi region ili lokalnu samoupravu unutar zemlje. (+120)

-        Korisnici/e usluge imaju priliku da se žale na ishod procjene. (+119)

-        Prema šemi, korisnik/ca određuje vrijeme kada će se pružati asistencija, uključujući asistenciju tokom noći, vikenda, praznika itd. (+119)

-        Šema se zasniva na filozofiji samostalnog života i/ili socijalnom modelu invalidnosti. (+118)

-        Korisnici/e mogu otpustiti svoje personalne asistente/kinje. (+118)

-        Pružanje personalne asistencije po šemi priznato je kao (ljudsko, građansko, socijalno) pravo. (+117)

     Ovih deset karakteristika personalne asistencije dobile su najviše ocjene (dato u zagradama) u sprovedenom istraživanju. Od učesnika/ca je traženo da ocijene 138 karakteristika personalne asistencije na skali od +3 do -3, pri čemu +3 znači da karakteristika omogućava maksimalan izbor i kontrolu, dok -3 označava maksimalno ograničenje. Kumulativno, 100 karakteristika dobilo je pozitivne ocjene, dok je 38 dobilo negativne.

 Sledećih deset karakteristika personalne asistencije učesnici/e u studiji ocijenili su kao najrestriktivnije u smislu izbora i kontrole:

-        Asistente biraju pružaoci usluge, bez učešća korisnika. (-125)

-        Prema šemi, asistencija je vezana za lokaciju (na primer, pruža se samo kod kuće korisnika). (-124)

-        Šema se pogoršava uvođenjem mjera koje ograničavaju izbor i kontrolu korisnika. (-116)

-        Šema je ograničena “troškovima” i korisnici/e, za koje su troškovi podrške veći, usmjeravaju se na tradicionalne usluge (npr. rezidencijalne ustanove). (-115)

-        Šema se koristi kao izgovor za smanjenje troškova za “društvenu brigu”. (-108)

-        Donosioci odluka i druge zainteresovane strane (npr. mediji) pogrešno shvataju, zloupotrebljavaju ili pogrešno predstavljaju šemu. (-107)

-        Asistentima/kinjaama nije dozvoljeno da obavljaju poslove vezane za zdravstvenu zaštitu (čak i posle ovlašćelja ili odobrenja od strane stručnjaka iz oblasti medicine). (-103)

-        Prema šemi, asistenti/kinje imaju fiksno radno vrijeme (npr. od 9:00 do 17:00). (-99)

-        Šema je podvrgnuta smanjenju obima usluge (npr., uslovi za dobijanje usluge su pooštreni, smanjen je broj ‘sati asistencije’, uvedeno je uslovljavalje, itd.). (-97)

-        Postoji unaprijed određena lista aktivnosti koje asistenti/kinje mogu da obavljaju. (-86)

Rezultati istraživanja, između ostalog, će se koristiti za izradu kontrolne liste ponderisanih karakteristika personalne asistencije koja će se koristiti za procjenu šema personalne asistencije koje postoje.

Nadamo se da će takav alat omogućiti zagovaračima/cama samostalnog života da nadgledaju personalnu asistenciju i bore se za promjene u politici.

Pripremila: Anđela Miličić

Izvor: http://www.czuns.org/iz-cega-se-sastoji-dobra-personalna-asistencija/

 

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore u saradnji s Centrom za razvoj nevladinih organizacija 24 i 25. jula organizovalo je trening namijenjen članicama Mreže organizacija osoba s invaliditetom Crne Gore (MOOSICG).  

Trening o javnom zagovaranju i zastupanju je peti u nizu seta treninga (od ukupno šest) koji je organizovan s ciljem jačanja kapaciteta članica Mreže organizacija osoba s invaliditetom Crne Gore, kako za sprovođenje ostalih aktivnosti projekta Umrežavanjem do boljeg rada, tako i za nastavak rada u sopstvenoj organizaciji.

Na treningu je bilo 18 učesnika/ca koji su imali/e priliku informisati se o pojmu i elementima javnog zastupanja, karakteristikama javnog zagovaranja, saznati koji su koraci i segmenti kampanje javnog zastupanja, načinom na koji se sprovodi istraživanje teme javnog zagovaranja, odnosno prikupljaju ključni podaci i činjenice, kao i o predstavljanju poruka javnog zastupanja. Osim toga, bilo je riječi i o identifikovanju pitanja - problema javnog zastupanja, kao i o analizi problema javnog zastupanja.

Nakon trenerske prezentacije o strategiji javnog zastupanja i njenim ključnim pitanjima, učesnici su bili raspoređeni u tri grupe koje su pripremale akcione planove kampanje javnog zastupanja i to na teme: osnivanja Fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom kao samostalnog pravnog lica, donošenja Zakona o statusu organizacija osoba s invaliditetom, i izmjena i dopuna Pravilnika o medicinskoj rehabilitaciji. U toku izrade akcionih planova grupe su imale zadatak da definišu i analiziraju ciljane publike, prepoznaju saradnike i protivnike, odnosno prepoznaju subjekte podrške i koalicije za efikasno zastupanje, definišu taktike javnog zastupanja.

Dodatno, učesnici su se upoznali i s pojmovima definisanja poruke javnog zastupanja, pojmom lobiranja i značajem lobiranja i zagovaranja u toku rada u NVO sektoru.

Aktivnost je dio projekta Umrežavanjem do boljeg rada, koji sprovodi Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore u saradnji s Centrom za razvoj NVO, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori. 

 

Pripremila: Anđela Miličić 

Tokio je prije par dana predstavio zvanične maskote za Olimpijske i Paraolimpijske igre 2020.

Maskota za Olimpijadu u Tokiju nazvana je Miraitova, a za Paraolimpijadu Someiti. Nacrte za maskote izabrali su đaci iz cijelog Japana.
Miraitova je kombinacija japanskih riječi za budućnost i vječnost, a Someiti potiče iz popularne vrste pupoljaka trešnjinog cvijeta "Someijošino" i podsjeća na engleski izraz "so majti" (so mighty) koji znači tako moćan.


"Ove maskote su vaši prijatelji, vi ste iz cijele zemlje pomogli da se izaberu, vjerujem da je pet miliona djece pomoglo da se ovo izabere, a i ime smo zajedno odabrali, tako da Olimpijada pripada svima", rekao je na ceremoniji predsjednik Tokijskog organizacionog komiteta za Olimpijadu 2020. Joširo Mori.
Organizatori su rekli da par futurističkih likova kombinuju tradiciju i inovaciju.
Olimpijske igre u Tokiju biće održane od 24. jula do 9. avgusta 2020.

 

Pripremila: Anđela Miličić

Izvor: portal Vijesti

Strana 10 od 13

Back to top