Ne postoji precizan podatak o broju Roma s invaliditetom. Studija iz 2016. procjenjuje da u romskoj populaciji postiji oko 15% osoba s invaliditetom, što znači da preko 1,6 miliona Roma s invaliditetom živi u Evropskoj uniji i zemljama kandidatima za članstvo (Albanija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Srbija i Turska). 

Romi s invaliditetom suočavaju se s većom izolacijom, nedostatkom pristupa inkluzivnom obrazovanju i još težim siromaštvom. 

Tokom pandemije COVID-19 njihov položaj je dodatno pogoršan. U izvještaju Evropske agencije za temeljna prava (European Fundamental Rights Agency) iz septembra 2020. ističe se niz izazova, počevši od diskriminatornih mjera zaključavanja koje su pogodile romsku zajednicu, nedostaku pristupa obrazovanju (zbog nedostatka struje, interneta, IT opreme), mjera za podršku zapošljavanju koje nijesu uključile sezonske i radnike u neformalnoj ekonomiji, nedostatak adekvatnog pristupa stanovanju, hrani i drugim osnovnim potrebama, kao i loš pristup uslugama zdravstvene zaštite. Potrebe Roma s invaliditetom, prema ovom izvještaju, uopšte nijesu uzete u obzir u odgovoru na pandemiju. 

U septembru 2020, Evropska komisija je usvojila novu Evropsku strategiju za jednakost, uključenost i učešće Roma, koja uključuje i Rome s invaliditetom. 

Na Međunarodni dan Roma, podsjećamo na obaveze Evropske unije i njenih zemalja članica da zaštite prava svih osoba s invaliditetom, uz specifične mjere koje se odnose na najmarginalizovanije među njima, uključujući Rome s invaliditetom. 

Izvor: Evropski forum osoba s invaliditetom (European Disability Forum)

Prevod s engleskog: Anđela Radovanović

Povodom 4. aprila, Dana studenata Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) ukazuje da studenti s invaliditetom treba da imaju omogućen nesmetan pristup i boravak na fakultetu/univerzitetu u toku obrazovanja, ali i obezbjeđene servise podrške kako bi što veći broj osoba s invaliditetom bio adekvatno uključen u proces visokog obrazovanja. U tom smislu, UMHCG očekuje da Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta kroz izradu Prijedloga novog zakona o visokom obrazovanju prihvati ključne komentare i sugestije upućene u toku procesa konsultovanja, a u cilju stvaranja ravnopravnijih uslova i jednakih mogućnosti za sve studente s invaliditetom u obrazovanju. 

Prije svega, ustanove visokog obrazovanja moraju biti pristupačne osobama s invaliditetom u skladu sa zakonom i standardima pristupačnosti definisanim Pravilnikom o bližim uslovima i načinu prilagođavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom, posebno imajući u vidu da je rok za nove objekte definisan još od 2008, a da su svi sagrađeni prije 2008. proces rekonstrukcije i prilagođavanja trebali završiti do avgusta 2013. Međutim, iako Zakon o visokom obrazovanju kao uslov za licenciranje ustanova visokog obrazovanja predviđa obaveznu pristupačnost u prethodnom periodu su licence izdate i onim ustanovama koje nijesu ispunjavale ovaj uslov, što je neprihvatljivo. Pristupačnost kao načelo i pravo osoba s invaliditetom ubuduće treba biti proces završen prije akreditacije, odnosno reakreditacije studijskog programa. 

Pored toga, nastavni sadržaj odnosno literatura treba da budu prilagođeni osobama s invaliditetom, a da se prilikom njihove upotrebe i izbora sadržaja koristi isključivo pristup zasnovan na ljudskim pravima. Naime, često studijski programi ne ispunjavaju uslov koji se tiče pristupačnosti za studente s invaliditetom: pristupačan sadržaj i obrazovni program, pristupačne materijale i sredstva za izvođenje nastave i provjeru znanja, a pored toga literatura i sadržaj po kojem se obrazuju studenti za buduća zanimanja često promoviše neadekvatan pristup invaliditetu, kao problemu, a osobe s invaliditetom vidi kao manje sposobne i manje vrijedne članove društva. 

U tom smislu, posebno važno ulogu treba imati Agencija  za kontrolu i obezbjeđenje kvaliteta visokog obrazovanja koja ne bi smjela dopustiti da se na fakultetima i dalje koriste sadržaji koji na površan, degradirajući i omalovažavajući odnos obrađuju teme iz oblasti invaliditeta i prava osoba s invaliditetom. Ovdje posebno mislimo na obrazovanje kadra iz oblasti društvenih nauka (prava, sociologije, psihologije, socijalnog rada, novinarstva, pedagogije, inkluzivnog obrazovanja i dr) i arhitekture koja mora ukjučiti predmet univerzalnog dizajna, odnosno dizajna za sve. 

Pored toga, važno je obezbijediti i pristupačne metode izvođenja nastave i sadržaje, odnosno literaturu u pristupačnom formatu. To znači da je neophodno propisati i obavezu ustanova da obezbijede sredstva za pristupačnost u izvođenju nastave i nastavnih programa i sadržaja.

Nadalje, neophodno je asistenciju u nastavi pripisati kao pravo studenata s invaliditetom. Naime, asistencija u nastavi propisana je na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja, dok ovaj servis podrške nije direktno zakonski regulisan na nivou visokog obrazovanja (iako se drugim odredbama Zakona garantuju jednaki uslovi, zaštita od diskriminacije i dr.). Ovakav servis podrške, pored ostalog, je važan osobama s invaliditetom prilikom dolaska u novu sredinu, odnosno može doprinijeti prevazilaženju psiholoških barijera, posebno ako se radi o osobama s invaliditetom koje su znanje sticale u zatvorenim institucijama i segregišućim okruženjima, kakva su tzv. resursni centri i posebna odjeljenja u redovnim školama čime bi se spriječila mogućnost da studenti s invaliditetom ne odlučuju se za nastavak daljeg školovanja zbog nedostatka navedenog servisa.

Ako govorimo o rješavanju važnih pitanja odnosno zagovaranja koja imaju za cilj praćenje kvaliteta i unaprjeđenje položaja osoba s invaliditetom i drugih marginalizovanih grupa u obrazovnom sistemu, smatramo da je u tijela u oblasti visokog obrazovanja važno uključiti i predstavnike nevladinih organizacija koje imaju iskustvo iz ove oblasti. Ovo ističemo jer nažalost tek po neke nevladine organizacije posjeduju podatke na osnovu internih baza o broju studenata s invaliditetom, imajući u vidu da država još uvijek nema razvijen registar osoba s invaliditetom koji bi između ostalog sadržao i ove podatke kao i podatke o adekvatim servisima podrške tokom obrazovanja (usluga dostupnog prevoza, psihološko osnaživanje, asistencija u nastavi, tumač na znakovnom jeziku za osobe oštećenog sluha) i drugih potreba, odnosno prepreka s kojima se OSI suočavaju. 

Određene zakonske odredbe iz važećeg Zakona o visokom obrazovanju svakako jesu stimulišuće za studente s invaliditetom, kao što je to slučaj s primjenom principa afirmativne akcije, imajući u vidu da se broj osoba s invaliditetom koji se odlučuje za nastavak daljeg školovanja odosno upisa na fakultet povećao u poslednjih par godina, međutim, nije ni približno dovoljan ako govorimo o broju učenika s invaliditetom koji pohađaju srednje škole. U tom smislu, smatramo da je prilikom raspisivanja konkursa za upis na fakultet kvota od 1% koju je do sada utvrđivala Vlada za primjenu principa afirmativne akcije nedovoljna, imajući u vidu da se dešava da više studenata koji imaju isti prosjek u srednjoj školi, odluče se na kraju da upišu isti fakultet i isti studijski program, što može biti uslovljeno i arhitektonskom pristupačnošću fakulteta, zbog čega smatramo da bi se njenim povećanjem doprinjelo da svi studenti budu ravnopravniji i imaju jednake startne pozicije u obrazovanju. 

Osim toga, studentima je potrebno omogućiti pohađanje praktične nastave na način koji je u skladu s njihovim mogućnostima, i interesovanjima čime će se na taj način pružiti mogućnost da stiču radne navike, razvijaju svoje potencijale kako bi u budućnosti bili konkurentniji na tržištu rada. 

Pripremila: Anđela Miličić, koordinatorka Studentske savjetodavne kancelarije

Atletska paraolimpijska reprezentacija Crne Gore nastupila je 28. marta na sankcionisanom atletskom mitingu u Puli, saopšteno je iz Paraolimpijskog komiteta Crne Gore.

Crnu Goru je predstavljala Marijana Goranović u bacanju diska u kategoriji F41, Maja Rajković (F54) i Danilo Gojković (F34) bacaće koplje, Miloš Spaić kuglu (F11), dok se šampion Evrope iz Groseta, Radmilo Baranin (F34) takmičio u bacanju koplja i kugle.

To je bio prvi međunarodni nastup crnogorskih atletičara poslije više od godinu i po. Posljednji put na sankcionisanom međunarodnom mitingu učestvovali su sredinom septembra 2019. u Kruševcu.

Trener reprezentacije Veljko Čegar, kazao je da je cilj nastupa u Puli potvrda rezultatskih normi za Evropsko prvenstvo u Bidgošću i Paraolimpijske igre u Tokiju.

„Dolazimo na miting u dobrom stanju, uprkos pauzi i diskontinuitetu u treningu. Izostanak učešća na sankcionisanim mitinzima uspjeli smo da kompenzujemo nastupima na domaćim takmičenjima“, kazao je Čegar.

Prema njegovim riječima, nastup u Puli crnogorskim atletičarima poslužiće da osjete duh takmičenja.

„Imaće ozbiljne konkurente i priliku da se bore, pokažu koliko trenutno mogu. Vjerujem da će izvući optimalan rezultat za ovaj nivo priprema“, rekao je Čegar.

Organizator tradicionalnog atletskog takmičenja osoba s invaliditetom najavio je učešće više od sto takmičara iz osam evropskih država. Nedjeljno takmičenje na stadionu Veruda počelo je 28. marta u deset sati.

Priredio: Ivan Čović

Izvor: portal Informativna agencija MINA

Crveni krst Crne Gore u saradnji sa Savezom slijepih Crne Gore prvog aprila otvara pet telefonskih linija za pružanje psiho-socijalne podrške koja je prvenstveno namijenjena starijim osobama i osobama s invaliditetom, u doba pandemije virusa COVID-19.

Jedna od prvih usluga koje su namijenjene ovoj ciljnoj grupi je otvaranje telefonskih linija za podršku i to u Pljevljima pozivom na broj 069 194 460, u Bijelom Polju na broj 069 194 461, Nikšiću na broj 069 194 473, Budvi pozivom na broj 069 194 474 i u Podgorici pozivom na broj 069 194 471.

Radno vrijeme pomenutih centara biće svakim radnim danom od 9h do 12h, pa će tako svi zainteresovani pozivom na navedene brojeve dobiti više informacija o humanitarnoj pomoći, o procesu vakcinacije, kontakte nadležnih službi, dežurnih domova zdravlja, kontakte centara za socijalni rad, informacije o mjerama koje su trenutno na snazi i slično. Psiho-socijalnu podršku će ciljnoj grupi pružati obučeni saradnici, a relevantne pomenute informacije će moći dobiti i građani koji budu zvali iz ostalih opština.

Otvaranje telefonskih linija realizuje se u okviru projekta Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom COVID-19 i budućih kriza, koji je podržan od strane Evropske Komisije, Austrijske agencije za razvoj i Austrijskog Crvenog krsta. Opšti cilj projekta je da doprinese jačanju otpornosti starijih i osoba s invaliditetom na Zapadnom Balkanu tokom virusa COVID-19 i budućih kriza, a realizuje se i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Sjevernoj Makedoniji i Kosovu.

Projektom je predviđen niz aktivnosti kojima će se raditi na jačanju otpornosti starijih osoba i osoba s invaliditetom u vrijeme krize prouzrokovane ovim virusom.

Priredio: Ivan Čović

Izvor: portal Analitika

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) poziva zainteresovane mlade s invaliditetom i mlade bez invaliditeta uzrasta od 15 do 30 godina da se prijave za učešće na Treningu za umrežavanje mladih i vršnjačku podršku koji će biti održan u periodu 8 - 11. aprila 2021.

Trening će se sastojati iz teorijskog i praktičnog dijela, a pratiće ga i radionice, prikazivanje filmova, vježbe i rad u grupama.

Namjera je da se na Treningu mladi s invaliditetom i mladi bez invaliditeta edukuju o procjeni potreba mladih s invaliditetom, i pružanju vršnjačke podrške mladima. 

Nakon treninga, planirano je uključivanje mladih s invaliditetom i mladih bez invaliditeta u postojeću Mrežu volontera, a ovom aktivnošću želimo da proširimo postojeću Mrežu i uključimo mlade s invaliditetom i mlade bez invaliditeta uzrasta 18 – 30 godina. 

Fasilitatori i treneri će biti osobe s invaliditetom i osobe bez invaliditeta koje se bave mladima i promocijom ljudskih prava. 

Zainteresovani kandidati se mogu prijaviti dostavljanjem motivacionog pisma i osnovnih ličnih podataka (ime, prezime, zanimanje, godište), najkasnije do 2. aprila 2021. na mejl adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. s naznakom Prijava za Trening za umrežavanje mladih i vršnjačku podršku. Uz prijavu je potrebno dostaviti i eventualne podatke o specifičnim zahtjevima u vezi sa pristupačnošću mjesta održavanja ili metoda rada. 

Broj mjesta je ograničen. 

Trening se sprovodi u okviru projekta Mladi za Stvarnu Inkluziju, finansiranog od strane Uprave za sport i mlade, posredstvom Konkursa u oblasti društvene brige o mladima.

Za sve dodatne informacije možete nas kontaktirati i na brojeve telefona: 020/265-650 ili 067/801-761.

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore poziva osobe s invaliditetom i osobe bez invaliditeta, aktiviste u organizacijama osoba s invaliditetom, porodice i prijatelje OSI, volontere i druge zainteresovane za temu prava OSI da se prijave za učešće na Edukativnoj radionici za OSI o uslugama podrške za samostalni život i Psihološkoj radionici za mlade s invaliditetom i mlade bez invaliditeta, koje će se održati 8. aprila 2021, u Budvi. 

Organizovanjem edukativne radionice za OSI o uslugama podrške za samostalni život namjera je da se OSI kroz predavanja i rad u grupama informišu o samostalnom življenju i uslugama podrške za život u zajednici propisanih Zakonom o socijalnoj i dječjoj zaštiti, a neke od tema koje će obuhvatiti radionica su: modeli prisupa invaliditetu, filozifija samostalnog života, samostalno kretanje, usluge podrške za život u zajednici s akcentom na personalnu asistenciju, podržano stanovanje, pomoć u kući itd.

Organizovanjem psiholoških radionica se želi pružiti podrška jačanju socio- emocionalnih vještina mladih s invaliditetom i mladih bez invaliditeta u procesu njihove tranzicije u odraslo doba, te međusobnom zbližavanju, većoj otvorenosti i direktnijoj komunikaciji. Učesnici/ce na radionicama će proći kroz međusobno povezana područja emocionalne samo(svijesti), samoregulacije i društvene interakcije. Takođe, na radionicama će se analizirati sposobnost prepoznavanja i razumijevanje sopstvenih i tuđih osjećanja, svjesnost o tome kako vlastita osjećanja i akcije utiču na mlade s invaliditetom i na druge, sposobnost izražavanja misli, osjećanja i ponašanja na društveno odgovarajući način. Same radionice imaju za cilj smanjenje socijalne isključenosti i diskriminacije mladih  s invaliditetom, te smanjenje socijalne distance između mladih bez invaliditeta i mladih s invaliditetom.

Zainteresovani kandidati se mogu prijaviti najkasnije do 5. aprila 2021, dostavljanjem prijave na mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. s naznakom Prijava za edukativnu i psihološku radionicu.

Nakon dostavljenih prijava, izabranim učesnicima/ama će biti dostavljen detaljan program rada radionica. 

Edukativna radionica za OSI o uslugama podrške za samostalni život se realizuje kroz projekat OsamoStalI se! koji sprovodi UMHCG uz finansijsku podršku Ministarstva finansija i socijalnog staranja posredstvom Konkursa za NVO u 2020, a Psihološka radionica za mlade s invaliditetom i mlade bez invaliditeta se realizuje kroz projekat Mladi za Stvarnu Inkluziju finansiranog od strane Uprave za sport i mlade, posredstvom Konkursa u oblasti društvene brige o mladima.

Mlada novinarka, voditeljka na Radio Beogradu 202 i aktivistkinja Milanka Lana Nikolić koja je doktorantkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu najbolji je primjer toga da je pobjeda stvar odluke. Naglašava da je emocionalni bol i invaliditet nisu usporili na putu životnih ambicija i težnji. Kaže da u Srbiji drugačiji ljudi ipak nisu u potpunosti prihvaćeni, ali ko želi da ide naprijed, traži rješenja, a ne opravdanja, to ga neće usporiti da ostvari ono što želi.

Koji ti je bio najteži momenat u životu?
„Desio mi se samo jedan momenat koji je najbliži apatiji, kada sam živela duži period s izuzetno malo novca. Nisam imala dovoljno za hranu, ali sam morala sama da se pobrinem za kiriju i račune, pa je hrana bila poslednja stvar na koju sam obraćala pažnju. Živela sam bez grejanja u stanu, tek što sam izašla iz stanja potpune anemije i nekako je ceo taj period bio zaista obeshrabrujuć. Sećam se da sam na posao išla entuzijastična i nasmejana, uvek spremna da postignem cilj“, odgovara Lana osvrćući se na svoje početke.

Je li to bilo potiskivanje?
„Danas verujem da je to bio tipičan predsuicidan momenat. Radila sam na poslednjim zalihama energije, smisla i ideja i sećam se da sam sebi dala rok. Ako se do određenog meseca nešto ne otvori, ja ne nastavljam dalje. I danas mi je teško kada se setim te odluke, ali to osećanje da sam izneverena od sistema, društva, svega, bilo je zaista jako.“

Za mlade danas kažu da su generalno apatični, da li je tako?
„Moje novinarsko i aktivističko iskustvo kaže da su mladi hrabri i entuzijastični, da pokreću nove stvari, da veruju u promenu i u svoje ideje. Uslovi u kojima rade su često teški – na primer pritisak da budu najbolji, strah da će biti zamenjeni, a zatim odsustvo vrednovanja njihovog obrazovanja, odsustvo adekvatne zdravstvene zaštite, iskustvo prekarijata i još gomila izazova. Bez obzira na sve to, oni i dalje istrajavaju i svakog dana slušamo o novim projektima koje pokreću, dakle iz mog ugla, mladi su hrabri, talentovani i verujem u njihovu snagu i budućnost koju kreiraju“, otkriva Lana drugu stranu, manje prepaznatu, mladih ljudi, njihovih poduhvata, strahova kao i prepreka s kojima se susreću.

A šta je s mladima iz marginalizovanih grupa?
„Mogu da govorim samo iz ugla mladih sa hendikepom. Oni imaju mnogo teži pristup obrazovanju, u zavisnosti od tipa hendikepa. Pored toga, čest je slučaj da dolaze iz porodica slabijih ekonomskih mogućnosti, što dodatno otežava stvari budući da su mladima sa hendikepom često potrebna dodatna sredstva za pomagala, lekove, preglede, terapije, taksi. Fakulteti u velikoj meri nisu pristupačni u arhitektonskom smislu ne samo za ljude koji se otežano kreću, već i za ljude koji imaju neka druga zdravstvena stanja poput retkih bolesti. A kada dođe traženje stana, počinje žurka oko pitanja arhitektonske i druge pristupačnosti. Ako pričamo o poslu, veliko je pitanje hoće li poslodavac imati razumevanja za situacije gde prosto nismo u stanju da radimo u punom kapacitetu. Ali mislim da, ako nastupamo iskreno, tražimo podršku, kažemo kad nešto ne možemo, i pristup ljudi oko nas može da se promeni nabolje. Dugo sam učila da nije sramota tražiti podršku. Bez obzira na sve poteškoće, mladi sa hendikepom, ili iz drugih marginalnih grupa, jako su motivisani da pokreću nove stvari. Prosto – suočili smo se s tolikim nivoom problema od najranijih dana da smo naučeni da iz svake situacije izvučemo ono najbolje i uvek budemo spremni da prihvatimo bilo koji životni izazov“, približava Lana sve prepreke s kojima se možete susresti kao mlada osoba s invaliditetom. 

Kako se boriš protiv apatije?
„Lična interesovanja, aktivizam, umetnost, muzika, razgovori sa ljudima. Prijatelji, najuža porodica, partner. Ali, mislim da mi najveću energiju daje osećaj odgovornosti prema svetu, želja da podelim sve što znam, da konstantno učim i da podstičem mlade na pokretanje promene. Ne želim da neko drugi menja stvari za mene, želim da prvo krenem od toga šta sama mogu da promenim, pa da tek onda tražim podršku. Formula je - kreni od sebe, pogledaj koje alate imaš na raspolaganju i pokreni promenu.“

Da li imaš jutarnje afirmacije, kako motivišeš sebe?
„Imam samo jednu, ali to govorim samo u kriznim situacijama „Ajmo, Lano boginjo!“. Uglavnom pronalazim smisao i značenje u osećanju da je moja dužnost da talente i kapacitete koje imam podelim sa svetom oko sebe i učinim ga boljim i lepšim.“

Kada si odlučila da ćeš da se baviš javnim poslom?
„To se, prosto, dogodilo! Došla sam na Radio Beograd 202, kao volonterka, 2014. Tu sam shvatila koliko je važno javno govoriti, ali i koliku odgovornost takva odluka nosi. Nijednog trenutka se nisam premišljala da li sam spremna da prihvatim tu težinu i preispitivanje. Iako svaka odluka koju donesemo kada se bavimo takvim poslom pripada javnosti na neki način, smatrala sam, i danas smatram, da je to moja dužnost. Svaku stvar koju napišem ili uradim dvostruko merim, iako me u svemu što radim uvek vode emocije i iskrenost, kao i dobre namere. Verujem da ako već imamo neke talente i sposobnosti imamo i odgovornost da ih koristimo tako da donesu promenu nabolje, tako vidim i svoje bavljenje novinarstvom i aktivizam, kao i sve ono što delim na društvenim mrežama.“ 

Javno govoriš i o važnosti mentalnog zdravlja, i sama ideš na psihoterapiju. Kada si odlučila da kreneš na seanse?
„Krenula sam na psihoterapiju kada sam procenila da mi strahovi i brige utiču na dnevno funkcionisanje. Osećala sam se kao da vodim dva života -  jedan u svojoj glavi, a drugi kada odem na posao ili kada pričam sa nekim. Na primer, bojala sam se da uđem u auto. Svaka vožnja mi je bila neverovatan stres jer su neki raniji gubici i traume tek izašli na površinu. Tu je bio i osećaj izolovanosti zbog neuropatskog bola, a mislila sam da nema poente da ga delim jer je ljudima preteško da ga razumeju. I onda, kad sam shvatila da unapred razmišljam kako da preživim vožnju autom kroz grad, da više ne razgovaram opušteno sa ljudima, čak ni sa najbližima, da se zatvaram a spolja delujem savršeno dobro, krenula sam na psihoterapiju. Posle skoro godinu dana primećujem mnoge promene“. 

Jesi li se susretala s diskriminacijom?
„Dugo sam govorila kako nikada nisam iskusila diskriminaciju, a danas smatram da je to nemoguće. Sigurno je toga bilo, ali kada smo mali, ili mladi, činimo sve što možemo da zaboravimo na njih, da ih ublažimo, da kažemo sebi kako zapravo i nije bilo toliko strašno. Definitivno postoje stvari koje mi teško padaju uvek, mada nisam sigurna možemo li reći da su diskriminacija. Kada sam bila dete, postojalo je ono „nemoj ti, ja ću“, „samo ti sedi, mi ćemo da radimo, ti ćeš da nadgledaš“. Ima toga i danas i uvek mi bude bez veze. Mislim da je važno pustiti osobu da uradi nešto kako može i koliko može, čak i ako traje duže i izgleda kao da se ona „muči“. Razumem da je ljudima lakše da urade nešto brže bez mene, misleći da me time štede, ali mnogo je bolje suočiti se sa tom situacijom gde ja nešto radim sporije. Znam da to nije lako posmatrati jer se ponekad baš iscimam, ali to ne znači da me ne treba pustiti da uživam u osećanju uradila sam sama koje je jedno od najlepših ikada.“ 

Koliko ti znači partnerska ljubav?
„Izuzetno mi je važna. U tome često nalazim snagu i kad je nemam. Moj partner je osoba kraj koje mogu da se smejem i plačem koliko god želim. Da prođem kroz situacije kada ne mogu da ustanem iz kreveta i one kada sam hiperaktivna i pokrećem svakog dana nešto novo. Mogu da podelim sve teme koje su mi važne, čak i one o kojima gotovo niko drugi ne želi ni da čuje. On veruje u mene i kada ja ne verujem u sebe. To mi uvek da novi polet i nadu da sve čime se bavim ostavlja trag, donosi neku lepu promenu. Emocija koja nas nosi, osim ljubavi, zasnovana je i na poštovanju i poverenju. Uvek možemo da se oslonimo jedno na drugo i budemo šta god da smo tog trenutka: čarobni, tužni, entuzijastični, nesigurni. Nema potrebe za pretvaranjem jer tu smo da osnažujemo jedno drugo, da se hrabrimo i da rastemo – intelektualno, emotivno, iskustveno.“ 

Šta je, uopšte, uspjeh?
„Uspeh je biti srećan s onim što imaš i umeti da sagledaš šta je sve već dobro oko tebe. Obično svi gledamo šta nemamo i šta ne valja i šta bismo hteli, a teško nam je da primetimo šta je u redu i kako treba. Najvažnije je da negujemo ljubav, poverenje i podršku sa ljudima oko sebe, kada to imamo – sve ostalo će doći.“ 

Priredio: Ivan Čović

Izvor: portal Wanted!

Glavni grad nastavlja da vodi odgovornu socijalnu politiku i da rješava problem pristupačnosti svih građana, pa je počela ugradnja taktilnih staza u centru Podgorice koje će olakšati kretanje osoba s oštećenjem vida, saopšteno je iz Glavnog grada.

Naveli su da će, u skladu s planovima koji se odnose na ugradnju elemenata pristupačnosti na gradskim trotoarima i raskrsnicama, taktilne staze biti postavljene na sljedećim lokacijama: Bulevar Svetog Petra Cetinjskog, od Ulice Slobode do Bulevara Jovana Tomaševića, Njegoševa ulica, od Bulevara Svetog Petra Cetinjskog do Gradskog parlamenta, Vučedolska ulica, od Ulice Slobode do Njegoševe ulice, sa konekcijom do Gradskog parlamenta i Ulica Stanka Dragojevića, od Bulevara Svetog Petra Cetinjskog do Crnogorskog narodnog pozorišta.

„Ukupna dužina trase taktilnih staza iznosi oko 1.300 metara, a procijenjena vrijednost nabavke je preko 55.000 eura. Elementi za formiranje taktilnih površina biće usklađeni sa evropskim standardima“, navodi se u saopštenju.

Goran Macanović ispred Saveza slijepih Crne Gore kazao je da su taktilne staze veoma značajne za samostalno kretanje osoba s oštećenjem vida, te da se nada da će i ostale opštine pratiti praksu Glavnog grada i raditi na unapređenju potreba osoba s invaliditetom.

Podsjećaju da je Glavni grad Budžetom za tekuću godinu opredijelio dodatnih 60.000 eura koje će se iskoristiti za nastavak realizacije ovog projekta, odnosno ugradnju taktilnih staza na predviđenim lokacijama u Podgorici.

Priredio: Ivan Čović

Izvor: portal Kolektiv

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) u okviru projekta OsnaŽENA, zapOSIena, uključena  organizuje Info dan s poslodavcima o zapošljavanju žena s invaliditetom. Info dan će biti organizovan u Podgorici, u petak, 19. marta 2021, s početkom u 12.00 časova, u hotelu Hilton.

Cilj Info dana je uticaj na percepciju poslodavaca o mogućnostima i sposobnostima OSI, kao i  podsticanje zapošljavaja žena i djevojaka s invaliditetom, ali i stvaranje adekvatnijih uslova njihovog rada i odsustva diskriminacije. 

Ovom prilikom će svi poslodavci biti informisani o mogućnostima i prednostima zapošljavanja osoba s invaliditetom, s posebnim fokusom na podsticanje zapošljavanja žena s invaliditetom, i podstaknuti da, umjesto plaćanja posebnog doprinosa zbog nezapošljavanja osoba s invaliditetom, zaposle OSI i tako utiču na rješavanje situacije na tržištu rada, nađu kvalitetnu radnu snagu i unaprijede svoje poslovanje. 

Sadržaj Info dana biće motivaciono – edukativnog karaktera a biće podijeljena i Brošura o pravima žena s invaliditetom na rad i zapošljavanje, i ispromovisan Informator na istu temu. Info danom će biti obuhvatiti sljedeće tema: modeli pristupa invaliditetu, višestruka i intersekcijska diskriminacija žena s invaliditetom, garancije prava na rad i zapošljavanje u domaćem i međunarodnom zakonodavstvu, pravo na zaštitu i zdravlje na radu i sl.

Prijave zainteresovanih poslodavaca mogu se slati na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 18. marta 2021. u 12.00 časova, a za sva dodatna pitanja organizacione i tehničke prirode informacije se mogu dobiti na telefon: 020/265-650 i 069/385-981.

Ova aktivnost dio je potgranta i realizuje se u okviru projekta OsnaŽENA, zapOSIena, uključena  podržanog od strane Mreže žena Kosova i njenih partnera kroz aktivnosti ”Unaprjeđenje radnih prava žena“. Ovu aktivnost finansira Evropska unija, a sufinansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Sadržaj ove aktivnosti / posta isključiva je odgovornost Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili Sida-e. 

Napomena: Info dan će se održati u skladu s aktuelnim mjerama zaštite zdravlja propisanim od strane Ministarstva zdravlja.

Pripremila: Dragana Sokić, koordinatorka projekta