Za Milana ne postoji „ne mogu” i „teško mi je”, za Milana ne postoji predaja već samo mogu brže, mogu bolje, mogu jače. Milan nije kao većina nas koji svakodnevno tražimo izgovor da ne uradimo nešto, da pronađemo prečicu, da se izvučemo ako možemo i posao ostavimo za sJutra. Milan je šampion, učesnik dvije Paraolimpijade, dobitnik mnogih sportskih nagrada. Milan Petrović je s oštećenjem vida.

„Kao osoba s invaliditetom ne mogu da uradim neke stvari. Međutim, sve što radim, radim iz ljubavi. Nažalost, nas parasportista nema u medijima, rijetko se piše, još ređe priča... Kad nekome kažem šta sam postigao, osećam da me gledaju kao da sam bio na Mesecu. Zbog toga mi je ponekad muka u želucu, zaboli me, ali ih shvatam, razumem zašto je tako“, rekao je Milan za Sportal.

Ovaj hrabri Leskovčanin je predstavljao Srbiju na brojnim velikim takmičenjima, samo da izdvojimo Paraolimpijade u Londonu 2012. i Tokiju 2020, a njegova specijalnost je tandem bicikl. Međutim, nedavno je napravio veliki korak - učestvovao je na međunarodnoj trijatlonskoj trci.

„Bila mi je to želja od ranije, da budem deo „Ajronmen” takmičenja. Već sam uspevao da odradim polu-distance, ali nisam znao da li mogu da izdržim do kraja. Inače, volim dugačka takmičenja, jer mi je sve kratko previše stresno. Tako sam zajedno s Vladimirom Lazarevićem odlučio da se prijavim za „X man” takmičenje u Rumuniji, u Oradei. Organizatori su nas prihvatili s oduševljenjem jer sam bio jedini takmičar s invaliditetom. Znači, ne postoje odvojene trke, svi kreću zajedno.

Da vam bude jasnije, u trijatlonu se prvo pliva 3,8 kilometara, zatim se vozi bicikl 180 kilometara i na kraju trči 42 kilometra.

Plivanje nam nije bio problem. Dok plivamo, Lazar i ja smo povezani gumom, tako da mogu da držim pravac do cilja. Vozimo tandem bickl koji je moja specijalnost. Nažalost, imali smo problema s gumom i izgubili smo oko 20 minuta. Takođe, stalno je padala i kiša. Najviše me je namučilo trčanje, negde između 20 i 30 kilometra. Sve mi se odužilo, Trčalo se nekoliko krugova gradom i kada sam naučio stazu, postalo mi je lakše. Posle 30 kilometra sam rekao: „To je to, nema nazad, idemo do kraja. Iako se takmičimo jedni protiv drugih, moram da kažem i da se usput pomažemo, bodrimo da ostanemo na nogama da izdržimo.“

I, kada je prošao kroz cilj, Milan nije mogao da vjeruje.

„Imali smo vreme od 12 sati i 12 minuta, bili smo 39-40 od ukupno 86 takmičara. Verujte mi, još sam zbunjen i naježim se kada se setim koliko su nas svi podržavali, nosili i bodrili u Rumuniji. Bio sam jedini takmičar s invaliditetom, što je retkost. Tražio sam na internetu slične primere i video da nas ima trojica-četvorica na svetu. Svi komentari koji smo dobili su bili super pozitivni, pokupili smo najviše simpatija i oduševljen sam.“

Milan kaže da ne zna kada će ponovo da se takmiči u trijatlonu i da napadne lični rekord.

„Tražim nešto u blizii Srbije, zbog troškova naravno, Za sada, nemam planove vezane za trijatlon, ali znam da nema stajanja. Jednom kada uđeš u ovaj svet, postaješ deo. Što se tandembicikla tiče, u avgustu me očekuje Evropsko prvenstvo u Roterdamu na kojem imam velike ambicije“, podvukao je Milan Petrović.

Izvor: Portal sportal.blic.rs

Pripremio: Ivan Čović