Ono što se često događa jeste da se u procjeni poslovne sposobnosti često donosi pretpostavka da će osoba s invaliditetom donijeti neku nerazumnu odluku. Uopšte se ne vode time da svi ljudi mogu da donesu i, nekada i, donose potpuno nerazumne odluke.

„Ono što se u praksi događa jeste da se u proceni poslovne sposobnosti često donosi pretpostavka da će osoba s invaliditetom doneti neku nerazumnu odluku, a uopšte se ne vode time da bilo ko može da donese i donosi nerazumne odluke, kaže“, izvršna direktorica Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbije (MDRI-S) Snežana Lazarević.

MDRI-S je predstavila analizu usklađenosti javnih politika s standardima ljudskih prava osoba s invaliditetom i zakonskim okvirom u Srbiji.

„Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je kod nas ratifikovana 2009. Iako je ovo dokument koji bi trebalo da se primenjuje kako bismo imali puno poštovanje prava i dostojanstva osoba s invaliditetom“, izvršna direktorka MDRI-S, Snežana Lazarević je na konferenciji rekla da, iako se nadala da će se ovom ratifikacijom nešto promeniti, „nažalost nismo daleko odmakli".

Propisane su dvije strategije, jedna za unapređenje položaja osoba s invaliditetom (2020. do 2024) i Strategija za deinstitucionalizaciju i razvoj usluga socijalne zaštite u zajednici (2022 – 2026).

Obje strategije su usklađene s Konvencijom i imaju barem četiri iste teme.

Zapošljavanje – nemoguća misija

Međutim, ukoliko uzmemo primjer zapošljavanja osoba s intelektualnim invaliditetom, u praksi, i procjenu radne sposobnosti, koja je propisana zakonom, ta procjena nije adekvatno sprovedena.

Snežana Lazarević ukazuje na to kada se, na primjer, donesu papiri nekom doktoru koji bi trebalo da donese procjenu, doktor tu osobu nije vidio, u realnom radnom okruženju, kao ni da li neko zaista može da obavlja posao koji želi. „Ukoliko se aplicira za posao pranja sudova u nekom kafiću, kako bi neki doktor, ukoliko nije video tu osobu kako pere posuđe, mogao da kaže da taj dečko ili devojka ne mogu to da postignu."

I naglašava da ono što se često događa jeste da se u procjeni poslovne sposobnosti često donosi pretpostavka da će osoba s invaliditetom donijeti neku nerazumnu odluku. „Uopšte se ne vode time da svi ljudi mogu da donesu i donose potpuno nerazumne odluke."

Pored toga što je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uveden 2009. mi i dalje ne znamo koliko je zaposlenih osoba s invaliditetom.

Preispitati većinu sprovedenih mjera

Lazarević je izdvojila i da je mnogo mjera aktivne politike zapošljavanja koje bi trebalo da budu preispitane.

„Na primer, organizovanje sajmova zapošljavanja posebno za osobe s invaliditetom. Zašto osobe s invaliditetom ne bi učestovale u redovnim sajmovima zapošljavanja? Mislim da se suviše rasipa novac na takve stvari umesto na konkretne podrške osoba s invaliditetom poslodavcima koji bi ih zaposlili."

Ono o čemu je, između ostalog, bilo riječi jeste učešće osoba s invaliditetom u izradi i primjeni propisa politika, kao i u svim drugim procesima odlučivanja u vezi s pitanjima koja se ih se tiču.

Snežana Lazarević kaže da obje naše strategije navode da su u proces konsultacija bile uključene osobe s invaliditetom. „Možda jesu, ne znam koje su to organizacije, ne znamo koje su to osobe s invaliditetom, ne znamo koliko ih je bilo, šta su ih pitali, šta su oni odgovorili. Samo imamo rečenicu „po/zvani su bili“. Konkretno, naša organizacija nije bila pozvana."

Dodaje da kada je u pitanju Strategija deinstitucionalizacije da tamo piše kako su konsultacije sprovedene sa zaposlenima iz ustanova, sa zaposlenima iz Centra za socijalni rad i pružaocima usluga, a da niko nigdje nije pomenuo osobe s invaliditetom. Čak i u smjernicama za deinstitucionalizaciju piše da u donošenju odluka i planiranju procesa deinstitucionalizacije ne smiju da učestvuju ljudi koji su zainteresovani da ustanove nastave da postoje.

„To su, pre svega, zaposleni u ustanovama, očekujemo naravno da ljudi hoće da zaštite svoja radna mesta, ali ne mogu oni da donose odluke o tome nego ljudi koji tamo žive."

Šta dalje?

Kako će se dalje sprovoditi mjere kroz konkretne akcije i poboljšati položaj osoba s invaliditetom, odgovor na konferenciji, od svih prisutnih ministarstava, dobili smo samo od predstavnice Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

„Nije u našoj nadležnosti, mi držimo druge strategije. Na primer, antidiskriminacionoj u meri u kojoj ona može da doprinese ispunjenju nekih ciljeva, mera poboljšanja položaja. Mi za taj segment možemo da odgovaramo i da kroz neke naše „soft“ mehanizme ukazujemo. Možemo da se uključimo u to neko multisektorsko delovanje, da se neki ciljevi realizuju, ne možemo da odgovaramo za realizaciju mera i aktivnosti", rekla je pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivana Joksimović.

Izvor: portal vreme.com

Pripremio: Ivan Čović