Jedan od najvećih uspjeha do sada je pružanje psihosocijalne podrške tokom kriza, kao što su pandemija kovida 19 ili sukobi u Ukrajini i na Filipinima.

„Širom svijeta, ljudima je sve više potrebna podrška u očuvanju mentalnog zdravlja. Globalne i lokalne inicijative pokazuju rezultate. Da li je to dovoljno? Tražimo odgovor na to pitanje na Svjetski dan mentalnog zdravlja“, prenosi Dojče vele.

Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) obilježava 10. oktobar kao Svjetski dan mentalnog zdravlja. Cilj je „podizanje svijesti o pitanjima mentalnog zdravlja širom svijeta i mobilisanje napora za podršku mentalnom zdravlju”.

Zagovornici mentalnog zdravlja, uključujući SZO, već se decenijama snažno zalažu za reformu zaštite mentalnog zdravlja. Ove godine naglašavaju da prava bura događaja, od pandemije koronavirusa do ekonomskih kriza, ima veliki uticaj na mentalno zdravlje širom svijeta.

Prema Svjetskom izvještaju o mentalnom zdravlju SZO objavljenom u junu, depresija i anksioznost porasli su za 25 odsto u prvoj godini pandemije, čime je broj ljudi koji žive s izazovima mentalnog zdravlja dostigao skoro milijardu ljudi.

„Usluge psihijatrijskih službi su se ozbiljno poremetile proteklih godina, a jaz između potrebnog i stvarnog tretmana u liječenju mentalnog zdravlja se povećao“, rekao je portparol SZO za Dojče vele.

Posebna inicijativa za mentalno zdravlje

Kako se na to reaguje? SZO je 2020. osnovala Posebnu inicijativu za mentalno zdravlje. To je najambiciozniji program SZO za mentalno zdravlje do sada, koji ima za cilj da poveća pristup uslugama mentalnog zdravlja za 100 miliona ljudi u 12 zemalja, uključujući Ukrajinu, Jordan i Zimbabve.

„Mnoge zemlje imaju veoma zastarjele mandate službi za mentalno zdravlje. Radimo sa zemljama na promjeni njihovih pristupa kako bi se povećala dostupnost podrške“, rekla je za DW Alison Šafer, tehnička savjetnica u Odjeljenju za mentalno zdravlje SZO.

Prema podacima SZO, od kada je inicijativa počela u januaru 2020, pet miliona ljudi više ima pristup mentalnom zdravlju i psihosocijalnoj podršci. Psihosocijalna podrška uključuje izgradnju porodičnih i lokalnih mreža oko ljudi kojima je potrebna podrška.

„Trebalo nam je dvije i po godine da pokrenemo inicijative, ali sada očekujemo sve veći napredak u proširenju usluga u oblasti mentalnog zdravlja kako bi što više ljudi moglo da pristupi podršci“, rekla je Šafer.

Jedan od najvećih uspjeha do sada je pružanje psihosocijalne podrške tokom kriza, kao što su pandemija Kovida 19 ili sukobi u Ukrajini i na Filipinima.

„Imamo najneposredniji uticaj na ljude ovdje. Ključ je u pružanju psihosocijalne podrške ljudima koji prolaze kroz krizu”, rekla je Šafer.

Šafer je, takođe, navela prve uspjehe u zemljama poput Paragvaja koje su omogućile konsultacije s psihijatrima putem video poziva. Tokom pandemije koronavirusa, video konsultacije su bile posebno efikasne u održavanju podrške zajednice.

„Zvuči prilično jednostavno, ali ono što je nedostajalo je infrastruktura“, kazala je ona.

Pristup na osnovu globalne slike

Šafer je rekla da je jedinstvenost Specijalne inicijative SZO za mentalno zdravlje zasnovana na pristupu koji se zasniva na širokom uvidu.

„Ne postoji samo jedan način da se pristupi uslugama i podršci za mentalno zdravlje. To zahtijeva širu perspektivu od dosadašnje, ne samo fokusiranje na pojedinačne intervencije ili grupe, već na čitav sistem usluga mentalne i srodne zdravstvene zaštite. Usluge se mogu ponuditi u zdravstvu, ali i u školama, organizacijama u zajednici, vjerskim zajednicama, grupama i preduzećima“, rekla je ona za DW.

Jedan od ciljeva inicijative je fokusiranje na pružanje podrške rizičnim grupama. Rizične grupe obuhvataju između ostalog, ljude koji doživljavaju diskriminaciju ili kršenja ljudskih prava, uključujući ljude koji se identifikuju kao LGBT.

„Već vidimo prve uspjehe, na primjer, pomažemo ljudima da shvate da seksualna privlačnost između osoba istog pola nije mentalni poremećaj, a te bi osobe mogle biti izložene većem riziku od narušavanja mentalnog zdravlja zbog društvene stigme i diskriminacije, pa im je potrebna podrška“, rekla je Šafer.

Prema njenim riječima, uspjeh počiva na zasnivanju podrške mentalnom zdravlju na naučnim dokazima, na decenijama učenja i na pravima osoba koje žive s mentalnim zdravstvenim problemima i psihosocijalnim invaliditetom. Ali inicijativa nije prošla bez političkih izazova.

„Neke zemlje su otišle dalje u svom napretku. Specijalna inicijativa SZO za mentalno zdravlje radi na olakšavanju takvih promjena kako bi proširenje usluga u radu na očuvanju mentalnog zdravlja moglo biti održivo i kako bi se još više unaprijedilo”, navela je Šafer.

Lokalni programi i trajna podrška

Inicijativa SZO bilježi prve uspjehe, ali projekat će se završiti 2023. Nije jasno šta će se nakon toga desiti s mrežama podrške mentalnom zdravlju.

Rene Elondu, konsultantkinja za borbu protiv diskriminacije u berlinskoj savjetodavnoj organizaciji Izvori nade, kritična je prema inicijativama za mentalno zdravlje koje imaju fiksno trajanje.

„Pomoć koja je ljudima potrebna nema krajnju tačku. Ljudima je veoma teško da se nose s mentalnom nestabilnošću. Potrebno je vrijeme da se ljudi otvore i progovore. Potrebno je vrijeme da se uspostavi mreža podrške”, rekla je Elondu za DW.

Njena organizacija pruža savjetovanje i podršku migrantskim zajednicama u Njemačkoj, posebno crnačkim zajednicama. „Veza između problema mentalnog zdravlja i diskriminacije“, rekla je Elondu, jeste upečatljiva.

„Ljudi koji doživljavaju diskriminaciju često se stide ili se vide kao dio problema. Osjećaju se otuđenim od zvaničnih struktura, što ih čini izolovanim i povećava mogućnost izbijanja psihičkih problema“, rekla je ona.

U organizaciji 98 odsto tima čine crnkinje koje su u Njemačku došle kao odrasle osobe. Elondu je naglasila da je važno da psihosocijalnu njegu vode ljudi iz istih zajednica kao i oni kojima se pokušava pomoći.

„Angažovanje zajednice je nužno. Članovi tima imaju slična iskustva s diskriminacijom, pa se lako mogu povezati s nekim i analizirati signale psihičkih poteškoća. Takav pristup pomaže da se izgradi povjerenje u sferi mentalnog zdravlja“, kazala je Elondu.

„Ako želite da se bavite pitanjima mentalnog zdravlja, morate da sarađujete i sa zajednicama i sa stručnjacima. Onda možete napraviti trajnu promjenu“, poručila je ona.

Izvor: Portal Dan

Pripremio: Ivan Čović