Na današnji dan – 10. oktobar - Svjetski dan mentalnog i emocionalnog zdravlja dijelimo važne savjete kako da ne zapostavljamo svoje mentalno zdravlje i da se bavimo sobom, svojim emocijama, strahovima, izazovima, nemirima, svim što čini naš unutrašnji život i naše relacije sa sobom i sa drugima.
U nastavku je preuzeta objava sa Fejsbuk stranice: Beleške sa psihoterapije. Autorka je urednica ove stranice.
„Podsjećamo se da nisu sve rane vidljive, na dodir bolne - ali da to ne znači da nisu jednako stvarne.
Kao što čoveku sa slomljenom nogom niko ne bi rekao da mu nije ništa, da se trgne, da ne drami, da je sve to u njegovoj glavi, "da će ga proći" - te da slobodno prošeta naokolo, tako ni osobi klonulog ili slomljenog duha nećemo reći da je slaba, razmažena, manjkava, da izmišlja ili preteruje.
Reći ćemo joj:
- Verujem ti.
Ok je ne biti ok, nemoguće je stalno biti ok.
Izbaci to iz sebe ako hoćeš, pričaj mi, isplači se ako treba.
Tu sam.
A onda joj dajmo prostora da, bez naših upadica, osuđivanja, odgovaranja, poklapanja, ova iskustva sa nama podeli.
Istolerišimo neprijatnost nabujalih neprijatnih osećanja, njenih, svojih; podsetimo se da smo „svi u ovome zajedno". Ništa se strašno neće desiti ako malo pažnje posvetimo neprijatnostima života. Desiće se samo to da se svi osetimo mnogo manje usamljeno, u iskustvima koje nam život svima priređuje.
A u takvoj atmosferi - emocionalna bol ne opstaje.
Ako primetimo da mi ili bliska osoba pati jedan produžen period, sasvim je u redu predložiti i stručnu psihoterapijsku pomoć - Šta misliš da popričaš sa nekim?. Podržavajuće okruženje, psihoterapija, po potrebi i farmakoterapija, u poziciji su da povrate osobu i iz najtežih stanja.
Traženje stručne pomoći znak su spremnosti, hrabrosti i snage za hvatanje u koštac sa izazovima života, nikako slabosti ili defektnosti. Hvala svim pratiocima stranice što ste redovni pronosioci ove vrlo važne poruke.
Autorka je Jelena Veljković, psiholog i psihoterapeut u superviziji
Izvor: Fejsbuk stranica: Beleške sa psihoterapije