Aerodromi Crne Gore organizovali su prvu radionicu u okviru projekta DANOVA NEXT s ciljem procjene potreba i unaprjeđenja usluga koje se pružaju putnicima s invaliditetom i putnicima smanjene pokretljivosti.

Radionici su prisustvovali predstavnici Saveza slijepih Crne Gore, Saveza organizacija gluvih i nadgluvih Crne Gore, Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore, NVO Ekvivalent, Saveza Naša inicijativa Podgorica, Organizacije slijepih za Bar i Ulcinj i NVO Prvo udruženje roditelja djece i omladine sa smetnjama u razvoju.

U direktnom razgovoru sa v.d generalnim direktorom Direktorata za vazdušni saobraćaj u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva Dejanom Pižuricom, direktorom Aerodroma Podgorica Draganom Milanovićem i koordinatorkom projekta Jelenom Krklješ, predstavnici ovih organizacija su informisani o nizu postojećih elemenata pristupačnosti za osobe s invaliditetom na crnogorskim aerodromima. Ovo je, takođe, bila prilika da se ACG upoznaju sa izazovima osoba s invaliditetom kada su u ulozi putnika kao i da dobiju sugestije u vezi sa mogućim novim rješenjima kako bi korisničko iskustvo bilo na još višem nivou.

Na radionici je govorila i Marina Vujačić, izvršna direktorica Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG). Ona je na početku izlaganja navela da je pristupačnost saobraćaja jednako važno pitanje i pravo osoba s invaliditetom, kao i svako drugo pravo i da lično ne pristaje da definiše prioritete u oblasti prava, pa ni pristupačnosti, iako kako je navela, nam se takvo nešto često nameće i postavlja kao pitanje.

Lićno, iz sopstvenog iskustva, mogu da kažem da mi je pasoš omiljeni lični dokument, prema tome vazdušni saobraćaj kao grana saobraćaja je nešto što je sastavni dio mog života jer i poslovno puno putujem. S aspekta pristupačnosti, kako je dodala, aerodrome kao javni objekti imaju obavezu da ispoštuju deset elemenata pristupačnosti koji su definisani za ovu vrstu objekata podzakonskim aktom Zakona o uređenju prostora i izgradnji objekata. Iz mog iskustva odmah vam mogu reći da šalteri, odnosno pultovi nijesu pristupačni meni, kao osobi niskog rasta.

Ona je podsjetila sve prisutne da je UMHCG u prethodnom periodu, uz finansijsku podršku Ministarstva saobraćaja i pomorstva, izradilo analizu svih propisa i praksi u oblasti saobraćaja sa Konvencijom UN o pravima osoba s invaliditetom, po skali ocjena pristupačno, djelimično pristupačno i nepristupačno, odnosno, kada je zakonodavstvo u pitanju, usklađeno, djelimično usklađeno i neusklađeno. Kako je dodala, sumirajući ukupno grane saobraćaja u odnosu na obim i obuhvat svake od grana zaključak je da je vazdušni saobraćaj najpristupačniji i zakonodavstvo najusklađenije, što ne znači da je u ovoj oblasti sve na zadovvoljavajućem nivou, već je u ostalim granama saobraćaja stanje neadekvatno. Posebno, kako je dodala, imajući u vidu da Zakon o uređenju prostora i izgradnji objekata iz 2008. propisuje obavezu pristupačnosti svih javnih površina i objekata u javnoj upotrebi, a čak je i Zakon iz 2000. imao neku opštu odredbu.

To znači da je više od pola mog života prošlo, a da ni dalje nemamo adekvatnu pristupačnost. Zato nije prihvatljivo da nam neko govori da je stanje bolje nego ranije jer neke osobe s invaliditetom, nažalost, i ne dožive da dostojanstveno ostvaruju pravo na kretanje i pravo na korišćenje javnog prevoza. Priznaćete da u današnjem vremenu nije prihvatljivo da nas unose i iznose iz prevoznih sredstava, dodala je Vujačić.

Nadalje, ona je navela da i tako detaljni standardi pristupačnosti ne obuhvataju jednako sve kategorije osoba s invaliditetom i osoba smanjene pokretljivosti, pa su tako standardi skoro potpuno zapostavili i zanemarili osobe s oštećenjem sluha za koje je propisan samo jedan od standarda.

Na kraju zaključila je da osobe s invaliditetom treba posmatrati kao resurs, a ne nikako kao trošak. Jer, ako osobe s invaliditetom na istoj osnovi s drugima putuju i ostvaruju pravo kretanja i druga prava, onda će one biti i potrošaci i time ulagati u budžet države, pa i Crne Gore kao turističke destinacije. Nasuprot tome, ukoliko je saobraćaj nepristupačan onda će svakako biti isključene i izopštene i nalaziti se u nekim restriktivnim okruženjima, pa time biti i trošak, a ne resurs.

Osvrćući se na podatke koje je istakao gospodin Milanović o broju ostvarenih putovanja posredstvom Aerodroma Crne Gore, uz osvrt na podatke o broju putnika s invaliditetom i putnika smanjene pokretljivosti, Vujačić je dodala da su ti podaci i veći od navedenih, u korist osoba s invaliditetom, ali se sve osobe s invaliditetom ne registruju kao putnici koji traže asistenciju ili prioritet u pružanju usluge, što je slučaj i sa njom u toku ove godine. Naglasila je, takođe, da zahtjev za priioritetnim pružanjem usluge ili asistencijom nije nikakvo posebno pravo osoba s invaliditetom ili privilegija i hir već upravo mjera koja treba da doprinese jednakom ostvarivanju prava koja imaju i druge kategorije putnika. 

Osvrćući se na izlaganje gospodina Pižurice, ona je pozvala Ministarstvo da dodatno unaprijedi zakonodavstvo u oblasti vazdušnog saobraćaja, na šta je on uzvratio da su sve sugestije i prijedlozi dobrodošli i da poziva da se i dostave Ministarstvu u narednom periodu.

Opšti cilj projekta DANOVA NEXT je unapređenje pristupačnosti prevoza u Dunavskoj regiji za sve osobe s invaliditetom (oštećenja vida/sluha i smanjena pokretljivost) posredstvom jačanja inovacija i prenosa tehnologija za stvaranje novih, prilagođenih, inovativnih usluga i pružanjem potpuno pristupačnih Digitalnih putnih informacionih usluga (DTIS) kroz uspostavljanje pametne mreže između aerodroma, luka i lokalnog gradskog prevoza.

Projekat, kog sufinansira Evropska unija, počeo je 1. januara 2024. i traje do juna 2026.

Izvor: Aerodromi Crne Gore