Predsjednik Odbora za ljudska prava i slobode Jovan Vučurović sazvao je za srijedu, 6. novembar sjednicu tog skupštinskog tijela.

Na dnevnom redu je kontrolno saslušanje ministarke prosvjete, nauke i inovacija Anđele Jakšić Stojanović, ministra socijalnog staranja, brige o porodici i demografije Damira Gutića, ministra zdravlja Vojislava Šimuna i ministra ljudskih i manjinskih prava Fatmira Đeke.

Kako je saopšteno, tema kontrolnog saslušanja je: Implementacija Preporuka sadržanih u Izvještaju o post - zakonodavnom nadzoru nad Zakonom o zabrani diskriminacije lica sa invaliditetom i Zaključka Odbora za ljudska prava i slobode, donesenog povodom razmatranja Izvještaja o post - zakonodavnom nadzoru nad Zakonom o zabrani diskriminacije lica sa invaliditetom na Trećoj sjednici Odbora, održanoj 21. januara 2021. godine.

 

Izvor: Vijesti

Pripremila: Dajana Vuković

Roditelji djece sa smetnjama u razvoju su razočarani jer im je država nametnula da moraju da plaćaju boravak djece u dnevnim centrima.

Umjesto da im država olakša život, roditelji djece sa smetnjama u razvoju tvrde da se dešava suprotno.

Otac djevojke sa smetnjama u razvoju, Milomir Pavlović iz Danilovgrada, juče je bio neprijatno iznenađen.

Dobio je Rješenje Centra za socijalni rad, da njegovo dijete mora da plaća boravak u Dnevnom centru.

Stiglo je Rješenje da od njene invalidnine, 303 eura, se plaća devet centi po satu provedenom u Dnevnom centru Danilovgrad. Ja se osjećam bijedno, istakao je Pavlović.

Objašnjava da je Rješenje donijeto na osnovu Odluke Ministarstva socijalnog staranja.

Određena je cijena sata, 1,80 (euro i 80), te da korisnici plaćaju učešće od pet odsto, dakle devet centi po satu.

Za svaki mjesec to će u odnosu na primanja da se niveliše cijena, vjerovatno je ovo pokusni momenat, ako prođe ovo po devet centi, za par mjeseci će biti 90 centi, rekao je Pavlović.

Samohrana majka djevojke sa invaliditetom, Rajka Bečanović, kazala je Televiziji Vijesti da je pravo na ličnu invalidninu jedno od prava koja spada u domen osnovnih materijalnih davanja iz socijalne zaštite pojedinca i da ne može biti prihod i osnov po kom se lice sa invaliditetom obavezuje da plaća socijalnu uslugu.

Dodaje da se nameće pitanje – da li socijalna i dječija zaštita ima za cilj unaprjeđenje kvaliteta života i osnaživanje za samostalan život?

I konačno, da nije riječ o iznosu koji im je nametnut, već o načinu i osnovu za naplatu usluge koja ne zadovoljava ni minimum standarda i potreba korisnika.

Umjesto da nam olakšaju bitisanje i borbu poslije potrošenih godina života i finansija, naše Ministarstvo uvodi mizerni harač od devet centi po satu boravka, rekla je Bečanović.

 

Roditelji kažu da su uvrijeđeni i ističu ovaj paradoks.

 

Rješenje je na moju kćerku, da ona to plaća, nije na mene, da ona plaća od svoje invalidnine, imam 15 dan rok za žalbu i ja ću da uložim žalbu u ime moje kćerke, gdje ću napisati ministru, da je moja kćerka spremna to da plati, da je rekla da hoće, ali kad nauči šta znači devet centi, šta znači euro, jer ona to ne zna. Umije da kaže euro, ali nema osjećaj šta znači euro ili devet centi ili 300 eura, kazao je Pavlović.

 

Na kraju, ogorčeni roditelji poručuju:

 

Vlast se pomijenila, a prakse loše su ostale, to je 100 posto. Bar što se tiče ove djece i osoba sa invaliditetom. Mislim da je ova Vlada nešto učinila za dobrobit standarda građana, ali da je ova populacija najugroženija, najrizičnija, najdiskriminisanija, ostala ispod radara i ove Vlade, poručio je Pavlović.

 

Izvor: RTNK

Pripremila: Dajana Vuković

Ahondroplazija je jedna od 8000 trenutno evidentiranih retkih bolesti u svetu. U grupi je koštanih displazija i karakteriše je izrazito nizak rast i veliki broj pratećih stanja. Sutra je Svetski dan osoba obolelih od ahondroplazije.

U Somboru će se, tim povodom, obeležiti i završetak projekta Put ka ravnopravnost.

Na inicijativu Nacionalnog udruženja Ahondroplazija Srbija priveden je kraju projekat Put ka ravnopravnosti na teritoriji grada Sombora u okviru kog će biti formiran savet za osobe sa invaliditetom. Cilj saveta biće da kao radno telo gradskog veća identifikuje ključne probleme i doprinese podizanju nivoa uključenosti osoba s invaliditetom u društveno političkom životu zajednice. Problemi sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom su brojni.

Najveći problemi osoba sa ivaliditetom jeste problem oko zaposlenja i to smo imputirali i rešili i počeli da rešavamo kroz naš projekat uočili i želimo da nijedna osoba u gradu Somboru da svi imaju obezbeđen posao, zaposlenje. Kako ćemo da rešimo postoje razni moduli, a jedan od problema jesu arhitektonske barijere koje je grad počeo da rešava, počev od prelaza kako bi učestvovali u saobraćaju i život nam ne bi bio ugrožen, navodi Milan Grahovac, predsednik nacionalnog Udruženja Ahondroplazija Srbija.

Grad Sombor već u 90% ulica uklonio je arhitektonske barijere u samom centru grada i time olakšao kretanje osoba s ivaliditetom.

Sombor kao grad bi trebao najviše da se bazira na toj pristupačnosti javnim ustanovama jer je to nama zaista neophodno da možemo otići samostalno kod doktora, da možemo u opštinu, da možemo u sud. To su neke te osnovne stvari koje bi trebalo za nas da budu pristupačne i verujem da će raditi na tome, ističe Dragana Nedeljković, sekretar Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Bačke.

Pravi primer podrške jeste i prvi registrovan službeni trotinet u Srbiji.

Meni je pomoću trotineta olakšano kretanje za obavljanje administrativno – kurirskih poslova jer moj posao iziskuje svakodnevnu komunikaciju sa Gradskom upravom, sa poštom, sa drugim javno – komunalnim preduzećima tako da sam zahvalan preduzeću a želim da kažem da i u ostalim gradovima uključe se da ne bude ovo jedino vozilo koje je jedno takvo preduzeće registrovalo, naglašava Milan Grahovac, predsednik nacionalnog Udruženja Ahondroplazija Srbija.

Specifične potrebe ove izuzetno ranjive grupe opterećene različitim problemima često ostaju nevidljive i nedovoljno socijalno artikulisane, a budući savet biće prvi korak na putu poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom.

 

Izvor: RTS

Pripremila: Dajana Vuković

Toliko je Nikoli Đurđeviću, 35-godišnjem ekonomisti iz Beograda bilo potrebno da pronađe prvi pravi posao, na kojem će se zadržati više od nekoliko meseci, a glavni razlog bio je njegov invaliditet.

Od rođenja se bori sa artrogripozom, stanjem koje uzrokuje deformitete zglobova i njihovu ograničenu pokretljivost, koristi invalidska kolica, a smanjena mogućnost da pokreće ruke dodatno mu otežava život i rad.

U Srbiji nije toliki problem da se nađe posao ako imate lakši invaliditet, za ljude u kolicima je teško, a za nas koji pritom imamo i problem sa rukama - to je na nivou sreće ili lutrije, počinje priču za BBC na srpskom ovaj Beograđanin.

Na razgovorima za posao su me zbog problema sa pokretljivošću ruku gledali na drugačiji način, video sam da su skeptični da mogu da obavim posao za koji sam se prijavio, a jednom su me pozvali na razgovor, da bi kasnije odustali jer zgrada u kojoj je firma nema lift, prepričava izazove sa kojima se suočavao.

Nikola je jedan od 571.780 ljudi s invaliditetom u Srbiji, koji čini gotovo osam odsto ukupnog stanovništva, prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine.

Rezultati popisa iz 2022. godine za ovu društvenu grupu biće objavljeni u decembru ove godine.

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u koju je BBC na srpskom imao uvid, do početka avgusta ove godine bilo je 10.980 nezaposlenih sa invaliditetom, a do 21. avgusta ove godine zaposleno je ukupno 2.140 njih.

Međutim, iz NZS naglašavaju da nijedna institucija u Srbiji ne raspolaže celovitim bazama podataka o osobama sa invaliditetom, te da brojke iz njihove evidencije nisu i konačne.

Radni uslovi ove grupe ljudi u Srbiji regulisani su od 2009. godine, kada je usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju ljudi sa invaliditetom.

Ovim aktom predviđeno je da firme sa 20 do 49 zaposlenih moraju da angažuju najmanje jedno takvo lice, kao i još jedno na svakih narednih 50 radnika, jer će u suprotnom plaćati penale u iznosu polovine prosečne plate na godišnjem nivou.

Ali, uprkos uvođenju zakonskog okvira, Jovana Krivokuća-Milovanović, izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom, prepoznaje tri glavna izazova u zapošljavanju ljudi s invaliditetom.

To su loša obrazovna struktura, nisko samopouzdanje i nepristupačnost radnog prostora, kaže ona za BBC na srpskom.

Imamo prilično neobrazovanih i nekvalifikovanih ljudi sa invaliditetom, koji nemaju šta da ponude na tržištu rada, što je povezano i sa nepristupačnošću obrazovnih ustanova.

To dovodi do nedostatka samopouzdanja, plaše se da izađu na otvoreno tržište rada, zatvore se u sebe, boje se diskriminacije, a mnogi ne mogu da nađu posao, jer prostorije poslodavca njima nisu pristupačne, pojašnjava ona.

 

Prvi posao: Olakšanje, šansa, prekretnica i obaveza

 

Posle sticanja diplome na Pravnom fakultetu u Beogradu, za Marka Jovića iz Beograda izlazak na tržište rada nije tekao glatko.

Ovaj 38-godišnjak, sa urođenom cerebralnom paralizom, prvih godinu dana proveo je u traženju bilo kakve poslovne prilike.

Njegov slučaj nije izuzetak, jer posao duže od 12 meseci traži 8.113 osoba sa invaliditetom, što je 73,9 odsto od ukupnog broja, dok je ovaj procenat manji kada su u pitanju sva nezaposlena lica (67,1 odsto), pokazuju podaci NSZ.

Preko vladinog programa Prva šansa, Jović je uspeo da se zaposli u jednoj nevladinoj organizaciji, gde je proveo više od dve godine, volontirao je kao advokat, položio pravosudni ispit, a zatim se zaposlio na određeno vreme.

Tek 2021. godine dobio je prvo stalno zaposlenje i postao zamenik sekretara Skupštine opštine Zvezdara, gde i dalje radi.

Danas je, kaže on za BBC, u daleko boljoj poziciji nego pre ove prekretnice u njegovoj karijeri.

Najteže je bilo dobiti šansu i steći poverenje poslodavca da invaliditet nema veze sa znanjem i kompetencijama koje posedujete, a kada sam ga dobio, bilo je lakše da pokažem šta znam i stvari su tekle kao po loju, priča Jović.

Pre više od dve godine, taj prag prešao je i njegov tri godine mlađi sugrađanin Nikola Đurđević.

Iako je diplomirao 2015. godine, dugo je bio osuđen na stručne prakse i javne radove, privremene poslove uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS), kao i povremene honorarne angažmane.

Redovno sam se prijavljivao i na druge oglase za posao, ali zbog mog stanja poslodavci nisu imali razumevanja, a neretko je bilo i predrasuda, kaže Nikola.

Ovaj prvi korak smatra najvažnijim, a trenutak kada ga je napravio danas opisuje kao veliko olakšanje.

Osećaš se sigurnije, imaš više samopouzdanja, možeš nešto da priuštiš i pomogneš porodici, to je potpuno jedna druga percepcija svakodnevnice, kaže.

Posle ti se otvaraju i druge stvari - imaš priliku da dobiješ i druge ponude, otkriješ šta možeš, a šta ne, jasan je ovaj ekonomista.

Ističe da je radom u firmi prezadovoljan, ali da ni poslodavci nisu zažalili što su ga angažovali, o čemu svedoči sada već duži staž u istoj kompaniji.

Đurđević smatra da je dobijanje prvog posla i odgovornost za sve ljude sa invaliditetom.

Dokazuješ da si sposoban i ravnopravan u poslu, sutra će možda taj poslodavac da prenese drugima, pa će im promeniti mišljenje i oni će zaposliti osobu sa invaliditetom, naglašava Nikola.

Pored zvanja ekonomiste, Nikola ima i diplomu trenera za košarku u kolicima, što je posao kojim se uporedo bavi iz entuzijazma.

Ana Vučinić, stručnjakinja za profesionalnu rehabilitaciju, koja godinama radi sa ljudima poput Nikole i Marka, objašnjava zbog čega je prvo zaposlenje istovremeno i najvažniji korak i najveća prepreka za ljude s invaliditetom.

Mnogo njih nema samopouzdanja, polaze od stava 'nema šanse da ja tu budem primljen, neću džabe da idem, to će biti samo još jedan vid diskriminacije i pokazaće da ja nisam ni za šta, objašnjava ova psihološkinja za BBC na srpskom.

Kao primer dobre prakse, navodi slučaj zaposlene u jednom šabačkom preduzeću, gde radi već devet godina.

Ona apsolutno ništa nije znala da radi, nije imala motoričke veštine i kada je došla, u početku smo pomislili da bi mogla da radi samo poslove čišćenja.

Posle šest godina u firmi, savladala je rad na svim mašinama koje imamo, priča Vučinić.

Taj, ali i drugi primeri, pomogli su joj da spozna da ova grupa ljudi stvarno daje 110 odsto od sebe i da proces napretka uz pravilnu podršku, može baš brzo da ide, dodaje psihološkinja.

 

Profesionalna rehabilitacija: Put ka otkrivanju pravih mogućnosti

 

Javni radovi dugo su bili jedina opcija i za Ljiljanu Vuković, 32-godišnju Šapčanku sa urođenom cerebralnom paralizom.

Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje javne radove koji mogu da traju najviše četiri meseca sa ciljem očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti, odnosno radno - socijalne integracije osoba sa invaliditetom na tržištu rada, navodi se na sajtu te institucije.

Još jedna mera koja je na raspolaganju ovoj grupi ljudi je stručna praksa, koja najduže traje 12 meseci i podrazumeva naknadu od 22.000 do 27.000 dinara mesečno, u zavisnosti od stepena obrazovanja.

Posle nekoliko iskustava u ovim poslovima, Ljiljana je 2017. godine odlučila da se obrati Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja ju je uputila u firmu za pakovanje hrane.

Prošlo je mesec dana dok je nisu pozvali na razgovor, a dobro pamti taj 20. novembar kada joj je život postao mnogo drugačiji nego kada nije radila, priseća se Ljiljana u razgovoru za BBC na srpskom.

Osećala sam i videla sam da mogu, dalo mi je vetar u leđa, mnogo sam se osamostalila, a onda sam 2019. godine kupila i stan u Šapcu - tada sam baš videla plod mog rada, prepričava Vuković.

Firma u kojoj radi članica je Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Proces zapošljavanja u ovoj kompaniji kreće od objavljivanja oglasa u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, potom i organizovanja razgovora koji mora biti usklađen njihovim sposobnostima, kaže psihološkinja Ana Vučinić.

Razgovor za posao mora da se prilagodi i kulturološkim sredinama iz kojih dolaze, koje su neretko prilično ograničene i moraju da im se približe neke stvari i jednostavnije objasne.

Vrlo teško im je objasniti kada nisu primljeni, oni su emotivno osetljiviji, pa to mogu da dožive kao vid diskriminacije, priča ona.

Sledi profesionalna rehabilitacija, a kako je za 80 odsto radnika ove firme to bilo prvo zaposlenje na duži period, ona često dolazi sa izazovima.

Mirjana Pantelić, sekretarka Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, navodi da firme koje su članice udruženja sprovode obuke za 100 poslova, odnosno radnih mesta.

Naše firme mogu da rade obuke samo iz svoje osnovne delatnosti, a institucije poput NSZ mogu da obučavaju ljude i za druge poslove, kaže Pantelić za BBC na srpskom.

Ovo udruženje čini više od 40 preduzeća, tokom prošle godine se u njima zaposlilo 80 ljudi sa invaliditetom, dodaje ona.

 

Kako se razlikuju stepeni invaliditeta?

 

Na osnovu veštačenja Fonda za penziono i zdravstveno osiguranje (PIO), obavlja se procena radne sposobnosti ljudi sa invaliditetom, propisano je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Do donošenja zakona 2009, oni su radili pod opštim uslovima, kao i svi drugi, bez ikakvih razlika, naglašava Jovana Krivokuća - Milovanović. izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom.

Navodeći da se ljudi sa invaliditetom dele na tri kategorije, ona kaže da se izričito protiv upotrebe treće - oni koji nisu radno sposobni.

Ako nekom date rešenje da je potpuno nesposoban za rad, osudili ste ga da ni na koji način ne može da učestvuje u društvu i ostvaruje prihode, a smatramo da svako na neki način može da bude produktivan, tvrdi ona.

Miodrag Nedeljković, generalni sekretar Društva defektologa Srbije, ukazuje da uspeh zapošljavanja često zavisi od stepena invaliditeta.

Iskustva u zapošljavanju osoba sa manjim smetnjama u razvoju su uglavnom pozitivna i afirmativno potvrđuju postojeću praksu obrazovanja i stručnog osposobljavanja.

U slučaju onih sa složenim i višestrukim smetnjama, nakon sticanja formalnih kvalifikacija za rad u pomoćnim zanimanjima, zaposlenje je moguće samo u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju kojih u Srbiji ima 56, uz rad u kontrolisanom i nadziranom okruženju.

U manjim sredinama, gde ne postoje ovakva preduzeća, zaposlenje osoba iz ove grupe je gotovo nemoguće, pojašnjava Nedeljković u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

 

Mirku Joviću nije bilo lako da prođe put do sticanja visokog obrazovanja, ali i da pronađe preduzeće koje će biti spremno da se prtilagodi i zaposli ga.

Ne mogu da kažem da sam imao neke velike poteškoće tokom školovanja i studiranja, jer sam rođen u Beogradu, gde su uslovi malo bolji, kaže on.

Za razliku od njega, stazu do samostalnosti i sopstvenog dinara, Ljiljana Vuković krčila je nekoliko desetina kilometara uzvodno rekom Savom - u Šapcu.

Mali broj ljudi radi iz mog lokalnog udruženja ljudi sa invaliditetom, priča 32 - godišnja Šapčanka.

Jovana Krivokuća - Milovanović iz Foruma mladih sa invaliditetom, kaže da škole u manjim sredinama nisu uopšte pristupačne, predrasude i stereotipi su mnogo rasprostranjeniji, a mogućnosti vrlo ograničene.

U Beogradu ima mnogo velikih kompanija koje su spremne na zapošljavanje invalida i prilagođavanje, dok u manjim mestima toga nema, kaže ona.

Pominje primere poslodavaca iz manjih sredina koji zapošljavaju invalide samo radi forme, a da oni uopšte ne rade ili rade kao i svi drugi bez ikakvih prilagođavanja, što može negativno da se odrazi na njih.

Ova organizacija napravila je i Platformu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, na koju, pored njih, mogu da se prijave i poslodavci koji tragaju za radnicima.

Krivokuća - Milovanović smatra da rad na daljinu, u kućnim uslovima, može da bude prepreka u tom procesu.

Ali za ljude iz manjih sredina, ovo apsolutno može da bude rešenje, ukazuje.

 

 

Poslodavci i invaliditet: Od predrasuda i neznanja do spremnosti na prilagođavanja

 

Kompanije sa više od 20 zaposlenih imaju dva izbora - prvi je da zaposle osobu sa invaliditetom, a drugi da plaćaju kaznu ako to ne učine.

Često se odlučuju za ovo drugo, kaže Gordana Pušara, predsednica beogradskog Udruženja osoba sa invaliditetom (UOSI), za BBC na srpskom.

Neobaveštenost poslodavaca je veliki problem, jer oni uglavnom osobe sa invaliditetom vide kao nekoga u kolicima, a ne shvataju da su to ljudi različitih stepena obrazovanja, mana i vrlina i stepena invaliditeta, pojašnjava Pušara.

Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, u prvih godinu dana može da računa na subvenciju države u visini do 75 odsto ukupnih troškova zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade, navodi se na sajtu NZS.

Dešava se da poslodavci uzimaju ljude sa invaliditetom zbog zakonske obaveze, drže ih godinu dana i onda ih menjaju kao na traci.

Zbog toga se zalažemo da taj rok bude najkraće tri godine, napominje Pušara.

Jovana Krivokuća - Milovanović smatra da se u zapošljavanju ljudi sa invaliditetom kao po pravilu oslikavaju jasne razlike između velikih kompanija i manjih firmi.

Korporacije sa više hiljada zaposlenih i stranim menadžmentom već imaju iskustva sa tim, spremni su na prilagođavanja, ali to nažalost ne možemo da kažemo za ogroman broj drugih kompanija.

Ponekad se šalimo da bi mnogo kompanija želelo da zaposli nekoga sa invaliditetom, a da nema invaliditet, kaže ona.

Direktorka Foruma mladih sa invaliditetom iz dosadašnje prakse u Srbiji izdvaja tri kategorije kompanija.

Prva su one velike koje imaju iskustva i ne beže od toga da zaposle ove ljude, druga su firme koje to rade isključivo iz zakonske obaveze, a treća su kompanije koje sasvim slučajno zaposle nekoga sa invaliditetom, priča ona.

Objave redovan konkurs, slučajno dođe takva osoba na intervju, pa oni tako promene odnos prema ovoj grupi ljudi i otvore se za njih.

Međutim, iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) za BBC na srpskom ukazuju i na niz problema koji firmama otežavaju proces zapošljavanja ljudi sa invaliditetom.

Kako kažu, prvo je potrebno utvrditi tačan broj ovih ljudi i evidentirati sve veštine kojima raspolažu, napominju.

Dodaju i da Pravilnik o proceni radne sposobnosti osoba sa invaliditetom treba da se izmeni i da, pored navođenja šta određena osoba ne može da radi, treba isticati i one poslove koje može kako bi dobili šansu na tržištu rada.

 

Nije sve do poslodavaca

 

Deo odgovornosti snose i ljudi sa invaliditetom, a ne samo kompanije, što je u rodnom Šapcu uvidela i 32-godišnja Ljiljana Vuković.

Neki ne žele, zatvorili su se, misle da im je bolje da sede kod kuće, kaže ona i navodi primer iz ličnog okruženja.

Imam drugaricu koja kaže da ne bi mogla svaki dan da ustaje, da se sprema i ide na posao, a meni je dosadno kada ne radim.

Ana Vučinić, koja sa ljudima poput Ljiljane svakodnevno radi već gotovo deceniju, naglašava da je stvaranje radnih navika i osećaja odgovornosti i posvećenosti obavezama na poslu veliki izazov u radu sa ljudima bez radnog iskustva.

Treba ih naučiti da dolaze u tačno određeno vreme i da znaju zbog čega su tu, a mislim da se taj problem javlja i kod zdravih ljudi koji u kasnijim godinama počinju da rade, kaže ona.

Imala sam slučajeve da ljudi dobiju posao, dođu na radno mesto i žale se zato što su videli da se tamo zaista radi, pa pokušavamo da im objasnimo da moraju da zarade platu u skladu sa njihovim mogućnostima, dodaje ona.

Miodrag Nedeljković, generalni sekretar Društva defektologa Srbije, kaže da se u srednjim stručnim školama za decu sa invaliditetom posebna pažnja posvećuje razvoju socijalnih veština i samostalnosti u interakcijama, kulturi obraćanja, razumevanju i uvažavanju potreba drugih i u razvoju timskog duha i osećanja zajedništva.

Organizuju se, dodaje, i radionice i treninzi emocionalne kontrole.

 

Školovanje: Prepreka ili prednost?

 

Još kao dete, Marko Jović nije imao dilemu - završavanje fakulteta za njega je bila obaveza.

Imao sam taj princip, jer je moja situacija specifična: nisam imao pravo da odustanem, jer nisam imao gde, opisuje on.

Marko kaže i da je njemu definitivno bolje nego drugim ljudima sa invaliditetom koji nisu stekli visoko obrazovanje, jer može lakše da naše posao.

Kada je obrazovanje u pitanju, Jović pripada manjini jer tek 3,4 odsto ljudi sa invaliditetom koji traže posao u Srbiji ima završenu visoku četvorogodišnju školu.

Čak 38,1 odsto njih je bez kvalifikacija ili niskokvalifikovano, podaci su NZS.

Brojke odudaraju od republičkog proseka za sve nezaposlene, gde 13,8 odsto čine visokoobrazovani, a 35,2 odsto oni sa niskim kvalifikacijama ili bez njih.

Defektolog Miodrag Nedeljković naglašava da se u odnosu na stepen i složenost invaliditeta određuje i program obrazovanja u srednjim stručnim školama.

Za učenike sa složenijim i višestrukim smetnjama predviđeni su dvogodišnji programi obrazovanja i stručnog osposobljavanja za zanimanja, kaže on.

Ipak, najveći broj učenika u srednjim specijalnim školama završava trogodišnje smerove, dok oni koji imaju isključivo oštećenja sluha ili vida imaju priliku da završe četvorogodišnje školovanje, dodaje.

Neposredno po završetku školovanja, oni stiču osposobljenost za samostalan rad, ali kod učenika sa složenijim smetnjama to se teško dostiže u planiranom trajanju školovanja.

Posle toga, mogu da budu angažovani samo u kontrolisanom radnom okruženju uz stručni nadzor, ponekad i uz asistente, objašnjava Nedeljković.

Ali, ono što zakon propisuje je jedno, a put do diplome u praksi za ljude sa invaliditetom nešto sasvim drugo, kaže Jovana Krivokuća - Milovanović.

Obrazovne ustanove su nepristupačne, poslednjih godina imamo poboljšanja, ali to je još nedovoljno, smatra ona.

Usled toga, mnogi često upisuju škole i fakultete koje ne žele, jer su im samo one bile pristupačne, dodaje.

 

Izvor: BBC

Pripremila: Dajana Vuković

VAŠINGTON – Avio - kompanija Amerika Erlajnz (American Airlines) pristala je na sporazum sa američkim Ministarstvom saobraćaja na osnovu kojeg će platiti rekordnu kaznu od 50 miliona dolara zbog kršenja zakona o zaštiti putnika s invaliditetom, prenijeli su danas američki mediji.

Ministarstvo je saopštilo da je tokom istrage kompanije otkrilo brojne nepravilnosti, uključujući slučajeve pružanja nebezbjedne fizičke pomoći takvim putnicima, zbog čega je dolazilo do povreda i neprimjerenog tretmana korisnika invalidskih kolica, prenijela je tv mreža SiBieS Njuz (CBS News).

Ministar saobraćaja Pit Butigig naveo je da je određivanjem ovako visoke kazne uveden novi standard odgovornosti za avio - kompanije koje krše građanska prava putnika sa invaliditetom.

Prema njegovim riječima, cilj kazne je da se promjeni način ponašanja kompanija, prvenstveno kako bi se spriječilo da se ovakve zloupotrebe dešavaju.

Amerikan Erlajnz platiće 25 miliona dolara ministarstvu saobraćaja, dok će preostalih 25 miliona biti uloženo u opremu kompanije kojom će se smanjiti broj slučajeva oštećivanja invalidskih kolica i osigurati njihovo bezbjednije praćenje, prenosi Tanjug.

Iako ovakvi incidenti nisu zabilježeni samo kod kompanije Amerikcan Erlajnz, regulatori ministarstva su zaključili da je ovaj avio-prevoznik među najgorima kada je riječ o ukupnom broju pritužbi na način njihovog postupanja prema korisnicima invalidskih kolica i vozila.

Ministarstvo saobraćaja je saopštilo u julu da se broj žalbi na tretman putnika sa invaliditetom povećao tokom prošle godine za više od četvrtine u poređenju sa 2022.

 

Izvor: Capital

Pripremila: Dajana Vuković

U selu Dragije, u Gusinju, na putu prema popularnoj dolini Grebaja, Đovaljin Nikač oglašava smještaj, Casa Illyria, koji je pristupačan i za osobe s invaliditetom.

Nikač se prije tri godine vratio iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), gdje je živio praktično cijelog života. Njegov pokojni otac Deda, iz Gusinja je u Ameriku otišao 1967. godine, sa suprugom Marom i tada šestoro djece, među kojima i tada šestomjesečni Đovaljin.

Vratio sam se u Gusinje prije tri godine. Vjerujem u potencijal za razvoj turizma na sjeveru Crne Gore, pa sam odlučio da napravim apartman koji je malo drugačiji do drugih. Osim što je 100 odsto pristupačan za osobe sa invaliditetom, ima svoju kuhinju, baštu, igralište za djecu, kazao je on za portal Investitor.

Da smještaj koji izdaje bude prilagođen za osobe s invaliditetom, za Nikača je bilo prirodno, s obzirom na to da je njegov najmlađi brat, zbog povrede kičme, korisnik kolica.

Osim što imam brata u kolicima, poznajem mnoge koji su u istoj situaciji, i uzimajući u obzir to koliko je njima teško da putuju po svijetu, odlučio sam da napravim taj apartman koji takvim ljudima nudi dosta komoditeta. Sve je tu napravljeno po sistemu ADA (Americans with Dissability Act) i sve je pristupačno, kaže Nikač, čiji gosti dolaze iz svih djelova svijeta.

Osim evropskih, imao sam turiste iz Australije, Indije, Argentine, Meksika, SAD i Kanade, dodaje.

Apartman Casa Illyria upisan je u registar turističkih objekata (ctr.gov.me).

Nikač svoju ponudu oglašava na platformi Booking.com, gdje u opisu i stoji da je smještaj koji izdaje pristupačan za korisnike kolica.

Iz nevladinih organizacija za prava osoba s invaliditetom, ukazuju na to da turisti koji imaju neki invaliditet, u Crnoj Gori, osim što moraju da koriste svoja vozila da bi došli na željenu lokaciju, moraju i da borave u skupim hotelima sa četiri i pet zvjezdica. Kao razloge navode da javni prevoz i objekti u najvećoj mjeri nisu prilagođeni i pristupačni.

Iz NVO Ekvivalent kažu i da i tih skupih hotela sa četiri i pet zvjezdica i nema u svakoj, već u devet crnogorskih opština (Podgorica, Bar, Ulcinj, Budva, Kotor, Tivat, Herceg Novi, Bijelo Polje i Pljevlja), što dodatno ograničava izbor osoba s invaliditetom u izboru destinacije koju žele da posjete.

Više puta u medijskim nastupima ukazivali su da i turističke agencije uglavnom nisu informisane o potrebama turista sa invaliditetom, te da ni zaposleni u sektoru turizma nisu dovoljno edukovani kako bi razumjeli pojam invaliditeta.

Poručuju da bi prilagođavanjem turističke ponude i za osobe s invaliditetom, Crna Gora povećala svoje prihode od te privredne grane.
Ta NVO realizuje projekat Pristupačne ture – nove društvene mogućnosti za OSI, tokom kojeg će, pored ostalog, biti osnovana i turistička agencija koja će zapošljavati osobe s invaliditetom.

 

Šta kaže zakon

 

Zakon o turizmu i ugostiteljstvu propisuje da je ugostitelj dužan da u ugostiteljskom objektu obezbijedi pružanje usluga licima sa invaliditetom, primjenjujući princip univerzalnog dizajna u skladu sa zakonom kojim je uređena zabrana diskriminacije lica sa invaliditetom.

Ugostiteljski objekti, prema istom zakonu, moraju da ispunjavaju uslove za nesmetan pristup, kretanje i boravak lica sa invaliditetom.
Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), jedna od šest osoba u svijetu živi sa nekim invaliditetom. Ta klasifikacija ne odnosi se samo na kretanje, već i niz stanja koja nisu vidljiva: oštećenje vida, sluha, neurodivergenciju, kao što je autizam, senzorne i emotivne smetnje, mentalne bolesti.

Prema procjenama Svjetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO), potencijalno tržište osoba s invaliditetom u Evropskoj uniji obuhvata više od 80 miliona ljudi, a čak 130 miliona kada se uključe stariji građani i njihovi saputnici. Očekuje se i da taj broj raste, te da će do 2050. jedna od šest osoba u svijetu imati 65 godina ili više, dok će u Evropi i Sjevernoj Americi taj broj porasti na jednu od četiri osobe. Podaci, takođe, pokazuju da prosječan turista s invaliditetom u Španiji, na primjer, troši 800, u poređenju sa nešto više od 600 eura, koliko troše turisti bez invaliditeta.

 

Izvor: Investitor.me

Pripremila: Dajana Vuković

MADRID - Fudbalski klub Atletiko Madrid očekuje dolazak hiljada osoba s invaliditetom na utakmici Lige šampiona protiv Lila u srijedu u Madridu, u cilju podizanja osviješćenosti o potrebi za uključenošću i promovisanju boljeg pristupa sportu navijačima s invaliditetom širom Evrope, prenio je danas Asosišejted Pres (AP).

Atletiko je sa svojim partnerima Aksesibalom, Integrejted Drimsom i Svjetskim fudbalskim samitom pokrenuo inicijativu sa nadom da će ovaj podvig pomoći da se kreira pokret koji bi poboljšao pristup navijačima s invaliditetom na sportskim događajima.

Najviše navijača s invaliditetom prisutnih na jednoj utakmici bilo je tokom duela Real Betisa i Valjadolida u španskoj La Ligi sa 1740, a Atletiko Madrid bi na utakmici protiv Lila mogao da obori taj rekord, prenosi Beta-AP. Predložili su nam da uradimo ovakav tip utakmice i mi smo odmah rekli da želimo. Ne brinemo se o rekordu, više je o osviješćenosti, važnosti o razmišljanju o ovim grupama, da sensibiliziramo cijelo društvo, i da podignemo osviješćenost da, uprkos svemu, možeš da uživaš u ovakvim događajima, rekao je glavni operativni direktor Atletiko Madrida Oskar Majo.

Majo je rekao da su odlučili da se inicijativa pokrene na utakmici Lige šampiona kako bi vidljivost bila veća i da ohrabre druge timove da urade isto.

Atletiko je motivisao navijače sa invaliditetom da dođu na utakmicu tako što im je prodavao karte po nižim cenama i reklamirao događaj putem svojih grupa navijača.

Na utakmici će biti organizovana više posebnih parking mjesta za osobe sa invaliditetom i zaposleni odgovorni da pomažu samo njima, igraće se fudbal u invalidskim kolicima, a španski glumci i reprezentativci u fudbalu za osobe s oštećenjem vida će, takođe, biti prisutni.

Utakmica dolazi nekoliko dana nakon što je Levl Plejing Fild, institucija koja zastupa interese sportskih navijača sa invaliditetom, podneo izveštaj u kom se navode poteškoće koje imaju navijači sa invaliditetom na gostujućim stadionima širom Evrope, kao što je slučaj da korisnici invalidskih kolica moraju da sede pored navijača domaćeg tima.

Evropska fudbalska unija (Uefa) je navela da je privržena jačanju uključenosti i pristupačnosti na stadionima u Evropi u saglasnosti sa propisima i ciljevima izrečenih u svojoj Strategiji fudbalske održivosti.

Uefa je rekla da svaki licenciran klub ima svog činovnika za pristupačnost osoba sa invaliditetom, i da su smjernice o pristupačnosti koje su donijete u dogovoru sa Aksesibalom pokrenute u septembru, u koje spada i to da korisnici invalidskih kolica ne sjede pored navijača domaćeg tima.

Mislimo da je vrijeme da pokrenemo više od obaranja rekorda, treba da kreiramo pokret. Kada pomislimo o invaliditetu pomislimo o ljudima u invalidskim kolicima. Zapravo su oni u manjini i čine samo sedam odsto osoba s invaliditetom. Većina invaliditeta ne mogu da se vide, mogu biti vizuelni, mogu biti mentalni, mogu biti kognitivni, i postoje dosta različitih izazova, rekao je glavni izvršni direktor Aksesibala Olivijer Jaroz.

Jaroz je rekao da se promjene na bolje dešavaju, ali previše sporo, i da su međunarodne fudbalske organizacije shvatile važnost ovog pokreta. On je rekao da su stadioni u Njemačkoj najbolje pripremljeni za osobe s invaliditetom.

 

Izvor: Politika.rs

Pripremila: Dajana Vuković

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) u saradnji s Opštinom Kotor i firmom MAMM DOO iz Nikšića, u periodu od 14. do 18. oktobra 2024, u hotelu Aurel, organizovalo je prvi od tri modula obuke na temu Strategija digitalnog marketinga. Obuku je pohađalo 25 osoba s fizičkim invaliditetom iz Podgorice, Nikšića, Bara i Bijelog Polja i imala je za cilj da unaprijedi njihove digitalne vještine i kompetencije, kako bi postali konkurentniji i vidljiviji na tržištu rada, prije svega na platformama za rad na daljinu, ali i šire. Nakon ovog modula, učesnici/ce će nastaviti sa obukama u oblasti Marketinga na društvenim mrežama i Marketinga sadržaja.

Osobe s fizičkim invaliditetom su imale priliku da se upoznaju kreiranjem digitalnog marketinga strategije, razumiju značaj brendiranja i kako da kreiraju i održavaju dosljedan i prepoznatljiv brend kroz različite digitalne kanale. Stekli su vještine upravljanja društvenim mrežama, kreiranja sadržaja i vođenja komunikacije sa pratiocima/ama. Takođe su razvili vještine korišćenja analitičkih alata za praćenje i mjerenje uspješnosti digitalnih kampanja. Učili su kako da interpretiraju podatke i koriste ih za donošenje informisanih odluka i optimizaciju strategija.

Trenerica na obuci je bila Anđela Đokić, dugogodišnja edukatorka u oblasti digitalnog marketinga za male i srednje biznise i direktorica firme MAMM iz Nikšića.

“Bilo je zadovoljstvo raditi sa salom prepunom mladih, motivisanih, veoma inteligentnih i proaktivnih ljudi, za koje sam sigurna da će nakon završena sva tri modula obuke koju smo osmislili u okviru DI-MARC projekta, tržištu pokazati svoje ideje i talenat”, izjavila je trenerica Anđela Đokić.

U ime Instituta ekonomskih nauka iz Beograda, nosioca projekta, polaznicima/ama se obratila Ivana Domazet, članica projektnog tima i izjavila da je DI MARC projekat fokusiran na unaprjeđenje digitalnih kompetencija osoba s invaliditetom i specifično za digitalni marketing. Navela je da platformski rad podrazumijeva preko 70% objava za poslove iz oblasti digitalnog marketinga. Na taj način, procjena je da će preko polovine naših polaznika/ca značajno unaprijediti kompetencije iz oblasti digitalnog marketinga i povećati svoju zapošljivost na tržištu rada.

Polaznici/e su izjavili da im je pomenuta obuka omogućila da steknu ne samo tehničke vještine, već i samopouzdanje da se upuste u nove projekte. Osećaju se kompetentno i spremno za sve izazove koje donosi digitalni marketing. Kroz obuku su razvili kritičko razmišljanje, naučili kako da interpretiraju podatke, i dobili priliku da praktično primjene stečena znanja u realnim situacijama.

Aktivnost je dio projekta Osnaživanje osoba sa fizičkim invaliditetom za rad na daljinu kroz unaprjeđenje digitalnih marketing kompetencija (Digital Marketing Capacity Building – Empowering Persons with Physical Disabilities for Remote Work – DI MARC) koji sprovodi UMHCG, u saradnji sa koordinatorom i nosiocem projekta, Institutom ekonomskih nauka iz Beograda, i partnerima koje čine kompanije, institucije i nevladine organizacije iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore, uz finansijsku podršku Evropske Komisije.

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) u saradnji s Opštinom Kotor i firmom MAMM DOO iz Nikšića, u periodu od 14. do 18. oktobra 2024, u hotelu Aurel, organizuje prvi od tri modula obuke na temu Strategija digitalnog marketinga. 

Obuka je namijenjena osobama s fizičkim invaliditetom i ima za cilj da unaprijedi njihove digitalne vještine i kompetencije, kako bi postali konkuretniji i vidljiviji na tržištu rada, prije svega na platformama za rad na daljinu, ali i šire.

Digitalni marketing je odabran kao primarni segment za obuku zbog nekoliko ključnih razloga. Prvo, na platformama za rad na daljinu značajno je povećana potražnja za poslovima u ovoj oblasti, čime se otvaraju mnoge mogućnosti za rad od kuće ili sa bilo koje lokacije. Ovaj rast potražnje je rezultat sve veće važnosti digitalnog prisustva za kompanije svih veličina, što je dodatno naglašeno tokom pandemije COVID-19.

Pored toga, digitalni marketing nudi širok spektar poslova koji su pristupačni osobama sa fizičkim invaliditetom. Ove poslove mogu obavljati koristeći tehnologiju koja im je dostupna, što im omogućava da ravnopravno učestvuju na tržištu rada. Zahvaljujući alatima za pristupačnost i fleksibilnim radnim aranžmanima, osobe s invaliditetom mogu da iskoriste svoje vještine u oblastima kao što su upravljanje društvenim mrežama, SEO optimizacija, kreiranje sadržaja, analitika podataka i još mnogo toga.

Stoga navedena obuka će osobama s fizičkim invaliditetom predstaviti izuzetnu priliku za njihovo osnaživanje, omogućavajući im da steknu tražene vještine i povećaju svoje šanse za zapošljavanje u dinamičnom i rastućem sektoru.

Aktivnost je dio projekta Osnaživanje osoba s fizičkim invaliditetom za rad na daljinu kroz unaprjeđenje digitalnih marketing kompetencija (Digital Marketing Capacity Building – Empowering Persons with Physical Disabilities for Remote Work – DI-MARC) koji sprovodi UMHCG, u saradnji sa glavnim nosiocem projekta, Institutom ekonomskih nauka iz Beograda, i partnerima koje čine kompanije, institucije i nevladine organizacije iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore uz finansijsku podršku Evropske komisije.

Nevladina organizacija Mozaik poziva sve zainteresovane predstavnike osoba s invaliditetom i osobe s invaliditetom da se prijave za učešće na trodnevnom Treningu na teme Ljudska prava osoba s invaliditetom i Analiza strateških dokumenata, koji će se održati 28, 29 i 30. oktobra u Hotelu Onogošt u Nikšiću.

Cilj treninga je pružiti učesnicima znanja i alate potrebne za evaluaciju postojećih politika, strategija i akcionih planova koji direktno ili indirektno utiču na život osoba s invaliditetom. Polaznici će biti upoznati s osnovama strateških dokumenata, uključujući njihovu svrhu, strukturu i kako se oni obično implementiraju. Posebna pažnja biće posvećena dokumentima relevantnim za prava i dobrobit osoba s invaliditetom. Trening će obuhvatiti praktične sesije u kojima će učesnici raditi u grupama na analizi odabranih strategija ili akcionih planova, najavili su iz ove NVO.

Zainteresovane osobe, dodaju, mogu se prijaviti najkasnije do 23. oktobra 2024. godine, slanjem mejla na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili pozivom na brojeve 067/388 – 982 i 069/894 – 907,  s naslovom mejla: Prijava za učešće na trodnevnom Treningu o Ljudskim pravima osoba s invaliditetom i Analiza Strateških dokumenata.

Projekat Osnaži, Aktiviraj, Angažuj SE! podržan je kroz program Podržani = Osnaženi, u okviru grant šeme Aktivno učešće koji realizuje Fond za aktivno građanstvo u partnerstvu sa Zakladom za razvoj lokalne zajednice Slagalica iz Hrvatske.

Program finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.

 

Izvor: Onogošt.me

Pripremila: Dajana Vuković