Širok spektar besplatnih govornih alata osobama sa invaliditetom olakšava studiranje, pretraživanje interneta i celokupnu onlajn i oflajn komunikaciju. Pretvaranjem govora u tekst, osobe s oštećenjem vida, kao i one koje se otežano kreću, mogu pisati poruke bez korišćenja slova na tastaturi, dok čitačem ekrana mogu iščitati gotovo sve selektovane datoteke. Iako IT stručnjaci ove alate neprekidno usavršavaju radi kvalitetnije socijalne interakcije, problemi nastaju kada sajtovi i aplikacije ostaju neprilagođeni govornim programima.

Kad sam bila dete, čitala sam isključivo knjige na Brajevom pismu, a kako je štampa bila skupa, nije bilo mnogo ovakvih naslova. Književnu literaturu nedostupnu na ovom pismu čitali su mi roditelji ili nastavnici. Osećala sam se vrlo ograničeno jer sam mogla da dođem samo do materijala za koje je neko drugi odlučio da mi budu dostupni. Danas, zahvaljujući govornom programu, sve što može da pročita osoba koja vidi, mogu i ja, kaže Ana Jovčić, apsolventkinja književnosti i srpskog jezika na Filološkom fakultetu.

Uz pomoć čitača ekrana Ana Jovčić može da pročita sve knjige i dokumente koji su dostupni u docx formatu ili se mogu konvertovati u vord dokument. To joj je, kaže, u velikoj meri olakšalo studiranje jer je dostupno mnogo više tekstualnih nego audio knjiga.

Ne bih se usudila da upišem fakultet da nema govornog programa. Nailazila sam na brojne prepreke i pored toga što govorni program postoji. Skeniranje knjiga je dug proces, a za književost treba mnogo litereture. Jedini način da sve knjige iščitam je da se one skreniraju, konvertuju u vord, i da im onda pristupi govorni program. Jeste duži proces, ali bar postoji mogućnost. Da nema govornog programa, te mogućnosti ne bi bilo. Kada se budem zaposlila, značiće mi, jer treba da komuniciram sa ljudima putem imejla i pišem naučne radove, navodi Jovčić.

Iako su mogućnosti koje pružaju ovi programi brojne, postoje i nedostaci u njihovom radu poput nepostojanja znakova interpunkcije prilikom govornog unosa teksta ili neprepoznavanja vizuelnih elemenata prilikom čitanja ekrana. Ipak, da bi osvrt na njih bio potpun, neophodno je najpre objasniti kako govorni programi funkcionišu. Pri tome je važno imati u vidu programe za prepoznavanje govora i čitače ekrana, koji se, zbog načina na koji funkcionišu, mogu smatrati podvrstama govornih programa.

Kako rade čitači ekrana i programi za govorni unos teksta

Čitači ekrana (Screen Reader) poput JAWS i NVDA su široko pristupačni programi koji čitaju sve što se selektuje na ekranu – bilo da je to neka aplikacija, ikonica, tekst ili fajl. Kako napamet znaju celu tastaturu na računaru, kretanjem po ekranu, uz pomoć strelica, slepe osobe mogu selektovati ikonicu po ikonicu, a čitač ekrana će im čitati o kojoj datoteci je reč. Na taj način, osobe koje ne vide lako mogu pronaći ono što im je potrebno na računaru.

Zabluda je, kaže Ana Jovčić, da većina slepih korisnika ima specijalizovane tastature na Brajevom pismu, jer svako koga zna, kako dodaje, nema ništa slično.

Ukoliko želim, na primer, da napišem neki rad u vordu, to ću takođe uraditi uz pomoć govornog programa. Kada otkucam slovo, govorni program će mi čitati koje je slovo u pitanju, dodaje naša sagovornica.

Na pametnim telefonima je, s druge strane, dovoljan jedan dodir ikonice da bi ovaj program pročitao o čemu je reč, a dvostruki klik da bi korisnik otvorio željeni dokument ili aplikaciju. Glasovi, odnosno zvučne informacije, koje se čuju na telefonima ili računarima zovu se govorne sinteze, a mnogi ljudi ih, kako kaže student Socijalne politike i socijalnog rada Mihajlo Mitrović, mešaju sa čitačem ekrana, tj. programom koji ih zapravo pokreće.

Govorne sinteze i čitači ekrana su zajedno korisni i za kucanje SMS poruka, imejlova i poruka na društvenim mrežama, jer zahvaljujući njima, prevlačenjem prsta po ekranu, korisnici govornih programa mogu čuti za svaki odeljak koje slovo predstavlja. Kada pronađu glas koji su želeli, korisnici čitača ekrana odvajaju prst od telefona i tako kucaju slovo koje im je potrebno.

Još jedan od načina funkcionisanja zvučnih tastatura je govorni unos teksta, posebno razvijen na tastaturi Ajfona, kao i Google Gboardu na Android telefonima. Klikom na mikrofon u desnom delu tastature na Android telefonu, korisnici izgovaraju reč po reč, a za efikasno korišćenje ove tastature neophodno je govoriti glasnije i sporije.

To objašnjava i diplomirana menadžerka Jelena Marić, inače korisnica Google GBoarda na Androidu, koja navodi da neki parametri prikazuju i da li je brzina govora odgovarajuća, kao i da li su sve komande dobro podešene.

Ukoliko nije prekrižen mikrofončić, govorni program možete da koristite, ali kada je ova ikonica precrtana, znajte da u podešavanjima nešto niste uradili kako treba. Kada izgovorite neku reč, pojaviće vam se knjiga pored i moći ćete da je dodate u program. Na taj način, stvara se vaš lični rečnik, a istovremeno će vam izaći poruka ‘Hvala što ste unapredili ovaj alat, objašnjava Marić.

Ova funkcija, kako se navodi u istraživanju Muhameda Sulimana i Dalasa Leita sa Univerziteta u Dablinu, pomaže i programu, koji radi po principu mašinskog učenja, da predvidi sledeću reč. To značajno olakšava unos teksta osobama s invaliditetom.

Za Jelenu Marić, koja živi sa celebralnom paralizom, upravo spomenuti Google GBoard značajno olakšava komunikaciju sa prijateljima, porodicom i poznanicima. Osim toga, nakon završene Akademije mladih lidera Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom (NOOIS) ona je objavljivala tekstove u rubrikama Intervju i Blog na Omladinskom portalu, a Google GBoard je koristila za pronalaženje sagovornika i pripremu za intervju, kao i prilikom objavljivanja tekstova. Uz pomoć ovog alata, lakše je napisala i diplomski rad za Visoku strukovnu školu u Užicu i prošla efikasnije kroz sve što škovanje sa sobom nosi.

Nedostaci govornih programa i neprilagođenost sajtova i aplikacija

Kao manu Google GBoard-a na Androidu, Marić izdvaja to što ne prepoznaje znakove interpunkcije kada je na srpskom jeziku, te ih je neophodno ručno unositi. Tačku, zapetu, znak pitanja i znak uzvika, kako je primetila, GBoard prepoznaje na španskom i engleskom jeziku, što pokazuje da bolje prepoznaje te jezike.

Da postoji neujednačenost u prepoznavanju jezika kod govornih programa, potvrđuju i istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država, koji navode da je prepoznavanje govora dostupno samo na nekoliko desetina jezika u većini dostupnih govornih programima. Kada su u pitanju čitači ekrana, Mihajlo Mitrović kao manu navodi robotizovan i neprirodan glas. Glasovi koji postoje za naše tržište nemaju dobru fonetiku, prigušeni su i mešaju glasove B, P, D i T. Slične probleme odslikava i sinteza Vokalizer Lana, koja nije rešila neke bagove sa rečnikom, pa, na primer, reč ‘24 sata’ čita kao ponoć, marku laptopa HP kao horse power,  a submenu, kao subota meni, navodi Mitrović.  Zato programe za prepoznavanje govora, kako ističe, retko koristi jer smatra da zbog nedovoljno dobrog prepoznavanja reči i sintagmi, ovi govorni alati usporavaju komunikaciju.

Ipak, od samih nedostataka govornih programa veća mana je nedovoljna prilagođenost sajtova. Kada kažemo da neki sajt nije dovoljno prilagođen za čitače ekrana, to znači da govorni program ne može da pročita tekst, te da slepa osoba ne može samostalno da ga pretražuje. Aleksandar Đurić, zaposlen u američkoj firmi Allyant, koja je posvećena testiranju pristupačnosti sajtova svim osobama s invaliditetom, kaže da prepreke za čitače ekrana u najvećoj meri prave vizuelni elementi.

Kada fotografije nemaju opisni, odnsono Alt tekst, koji objašnjava ono što se nalazi na njima, čitač ekrana će nam pročitati samo da je u pitanju fotografija, ali mi nećemo znati šta je njen sadržaj, kaže Đurić.

Testirajući koliko su sajtovi prilagođeni čitačima ekrana, primetio je da nepristupačni portali sadrže i niz elemenata do kojih čitači ekrana ne mogu da dopru, baš zbog samog dizajna. Đurić apeluje i na novinare da ne koriste senzacionalističke naslove, jer natpisi sa velikim slovima takođe mogu biti problematični za neke govorne programe.

Postoje govorni programi koji veliko slovo prepoznaju kao reč i onda ga zasebno izgovaraju. Tako, na primer, NEVREME govorni programi čitaju kao ne v r e m e. Zamislite koliko traje iščitavanje naslova koji imaju oko 50 slova. Takođe, senzacionalistički naslovi često imaju uzvičnike na kraju, pa onda čitači ekrana prilikom njihovog iščitavanja viču, što može biti jako neprijatno za slušanje osobama koje ne vide, dodao naš sagovornik.

Prepoznavanje govora je, kako dodaje, nedovoljno razvijeno na internetu. Programi za govorni unos teksta još nisu dovoljno prilagođeni. Na Ajfonu, na primer, dobro prepoznaju brojeve i nazive izgovorene na hrvatskom jeziku, dok je na Androidu prepoznatljivost reči nešto lošija, naveo Đurić.

Govorni programi kao svakodnevna pomoć

Nemanja Crnatović, master muzičke pedagogije na Muzičkoj akademiji u Beogradu i osoba koja ne vidi, oprečnog je mišljenja, te smatra da program za prepoznavanje govora omogućuje brži i efikasniji unos teksta. Brže je kucati diktatom, ali se mora sporije diktirati reč po reč. Ljudi uglavnom, na primer, Ćao, kako si, kažu kao jednu reč. Programi za prepoznavanje govora to ne mogu da otkucaju dobro, jer uglavnom prepoznaju reči na engleskom jeziku. Zbog toga je potrebno izgovarati reč po reč, navodi naš sagovornik.

S obzirom na to da se bavi pevanjem, govorni program Nemanji Crnatoviću pomaže ne samo u dopisivanju, već i u učenju tekstova pesama. Na telefonu imam program na više jezika. Kada radim nemačku ariju, on mi iščitava reči, a zahvaljujući njemu je i moj izgovor tačniji, dodaje Crnatović. Programi za prepoznavanje govora i diktafon mu, kaže, pomažu da testira i svoj izgovor.

Čitač ekrana je, kako kaže, od srednjoškolskih dana za njega deo socijalne interakcije. AlfaNum kompanija je tada proizvela dve sinteze govora Mariju i Stevu, a nakon njih je uvedena i Snežana. Ove programe sam koristio preko laptopa, ali su kada sam želeo da čitam medijski sadržaj, bila neophodna česta ažuriranja, priseća se svog dugogodišnjeg iskustva.

Kada je 2018. godine počeo da koristi touchscreen telefon, čitač ekrana je za njega postao neizostavan element za komunikaciju. S obzirom na to da literatura na fakultetu koji je pohađao, kako kaže, nije bila dovoljno prilagođena, telefon mu je bio značajan za usvajanje velikog dela gradiva.

Zbog značaja čitača ekrana i programa prepoznavanja govora, fizioterapeutkinja Tijana Simić kaže da su joj govorni program i beli štap najbolji prijatelji. Kako se Simić bavi i pravljenjem parfema, govorni programi joj beleženje recepture i doziranje čine lakšim.

Kada dođu ti momenti navale novih ideja prilikom izrade parfema, sedam za računar i pravim tekstualne beleške kako ne bih zaboravila recepturu do koje sam došla. U tome mi u velikoj meri pomažu programi za govorni unos teksta i čitači ekrana, te sada bez probelma mogu zabeležiti i pročitati sastav i dozu uljanog parfema, kao i to kome sam ga namenila, kaže Simić.

Osim beleženja podataka važnih za pravljenje parfema, govoni softver joj, kako kaže, omogućuje nesmetano pretraživanje interneta i ispitivanje uticaja eteričnih ulja na fizičko i mentalno zdravlje. Na taj način, samostalno mogu da pronađem, odaberem i poručim parfemske ambalaže i potrebna eterična ulja za izradu parfema. Naučila sam da je bitno da detaljno saslušam svaki opis artikla i pronađem utiske ljudi, koje će mi govorni program pročitati, kako bih imala bolji uvid u to što poručujem, objašnjava Simić.

Govorni program bio je od velikog značaja i za unapređenje njenih poslovnih kompetencija kao fizioterapeuta. Zahvaljujući tim mogućnostima svake godine uspešno pohađam neku novu edukaciju iz sveta masaže i manuelnih tehnika. Edukacije se često sastoje iz praktičnog i teorijskog dela koji lakše mogu da pratim i učim, kao i ostali polaznici, ukoliko mi edukativni centar obezbedi literaturu u tekstualnom obliku. U tom slučaju, značaj govornog programa je ogroman. Prvenstveno se dobro osećam jer sam samostalnija tokom procesa učenja i ne opterećujem nikoga da mi nešto čita, zaključuje ona.

Razvoj veštačke inteligencije i govorni alati

Razvoj veštačke inteligencije (VI) doprineo je tome da alati za prepoznavanje govora više ne kucaju samo tekst, već i izvršavaju druge komande. Izgovaranje Hej, Siri na pametnim telefonima dovoljno je za aktiviranje VI alata koji će izvršiti komande poput podešavanja alarma, pretrage interneta, zvanja i primanja poziva.

Napredak VI alata izraz je pronašao i u samoj izradi govornih sinteza. Dok je ranije, kaže Aleksandar Đurić, neko morao čitati sedam do osam sati teksta, da bi glas bio kreiran na osnovu govornih signala i obrada rečenica, danas taj proces traje 25 minuta. Glas koji se proizvede je, kako dodaje, jedinstven, te ne zvuči identično kao bilo koji postojeći.

Veštačka inteligencija uspela je da nadomesti i nemogućnost dostupnih i besplatnih govornih programa da opišu sadržaj fotografije u audio formi. Tako VI alati korišćenjem algoritama za analizu slika i opcija za proizvodnju tekstualnih i audio opisa omogućuju slepim osobama da razumeju šta se nalazi na fotografijama.

Kao najkorisniju aplikaciju koja zajedno sa govornim alatima može pretvarati fotografije u tekst i detaljno opisati okolinu sagovornici su izdvojili Be my eyes. Ovaj VI alat ima dve korisne opcije Be my AI i Pozovi volontera.

Mitrović ističe da ovu aplikaciju od trenutka kada je puštena u opštu upotrebu koristi radi komunikacije sa volonterima, koji mu opisuju sve što se u tom trenutnku nalazi u njegovoj okolini. Ana Jovčić, pak, ne zove volontere, jer se za opis okoline radije oslanja na ljude oko sebe. Ipak, opciju Be my AI smatra revolucionarnom.

Be my AI opcija mi je pružila informacije koje nisam mogla da dobijem od ljudi koji vide, jer oni samo opišu ono što je bitno za njih u datom trenutku. Neće reći neke detalje ili opisati nešto precizno. Tako se jednom desilo da nisam znala gde mi je kofer u vozu. Uzela sam da slikam bespomučno oko sebe i uz pomoć ove opcije sam našla svoj kofer, navodi samo jednu od ilustrativnih situacija.

IT stručnjak Miloš Selaković kaže da je kod ove opcije problematično to što osoba koja ne vidi veliki deo komandi mora da unese ručno. Ipak, imajući u vidu brzinu kojom se razvija veštačka inteligencija, Selaković veruje da će korisnici uskoro moći da dobijaju audio opise u realnom vremenu.

Nećemo morati da šaljemo fotografije već će i video u realnom vremenu dobijati opis. Odvijaće se direktna dvosmerna komunikacija. To ne treba da čudi imajući u vidu da ovakva komunikacija već uveliko postoji. Primer su četbotovi, dodaje on. Ukoliko osoba koja ne vidi uđe u prostoriju, ona će, smatra Selaković, u realnom vremenu moći da snima prostoriju, govorno unosi informacije i dobija fidbek. Pošto sam osoba koja ne vidi, uzmimo primer da sam ušao sam u prostoriju i uključio snimanje, a da je aplikacija poput Be my eyes u realnom vremenu opisala sve šta se nalazi u toj sobi. Ovaj scenario je, po mom mišljenju, potpuno realan, i otvara mogućnost da slepe osobe bez problema prate sportske utakmice i predstave, navodi Selaković.

Ta opcija bi u velikoj meri poboljšala i audiodeskripciju jer, kako ističe Selaković, realna osoba ne bi morala da čita scenario filmova ili serija.

Sa automatskim generisanjem glasova, sve bi išlo lakše i brže, a audiodeskripcija bi bila učestalija. Prirodnost se ne bi gubila, jer primećujem da su glasovi koje proizvode ovi programi sve prirodniji. Sećam se prvih glasova, kada je počela prva primena glasovnog fidbeka od strane veštačke inteligencije. Bili su potpuno robotizovani. Sada glas sve više liči na ljudski, kaže naš sagovornik. Ovo bi, kako dodaje, omogućilo postojanje audio deskripcije na svim jezicima, jer na Netfliksu postoji samo na jeziku kojim govore glumci. S obzirom na to da takva opcija još uvek ne postoji, Tijana Simić filmove i serije prati koristeći upravo govorni program. Kada podesim govorni program tako da govorna sinteza sadržaj izgovara naglas, istovremeno sa titlovanim sadržajem, krećem da gledam film. Tada zvuk filma utišam u odnosu na govornu sintezu i ne mora niko da mi čita prevod, objašnjava Simić.

Mogućnosti koje moderne tehnologije pružaju su raznolike, kao i opseg njihove primene. Kako primećuje Jelena Marić, alati za prepoznavanje govora nam najbolje pokazuju da ne znamo sve jedni o drugima, kako se obično čini.

Primetila sam da je život brz, jer dolazim iz struke gde je bitno obezbediti što bolji život. Ipak, poruka koju uvek ponavljam je Stani malo, ne okreći glavu. Sačekaj da čuješ šta neko ima da kaže, nikad ne znaš kakav je kraj rečenice, navodi Marić. Zato analiza govornih alata nije samo priča o programima prepoznavanja govora i čitačima ekrana već korak ka tome da bolje upoznamo jedni druge i da život ne gledamo naočarima stigme.

Izvor: Danas

Pripremila: Dajana Vuković

Svaka osoba sa invaliditetom (OSI) uz adekvatnu podršku društva i sistema može da doprinese nečim svojim, a mi još uvijek živimo u takvoj sredini u kojoj moramo to da dokazujemo, ocijenila je aktivistkinja Anđela Miličić u razgovoru za Pobjedu.

Upravo takve predrasude, smatra Miličić, mlade osobe s invaliditetom koje nisu zaposlene, nisu u redovnom procesu obrazovanja niti na obukama ili neformalnoj edukaciji (NEET) dovode u taj položaj.

NEET mladi čine značajan dio populacije u Crnoj Gori. Prema podacima Monstatove Ankete o radnoj snazi (ARS) na kraju 2023. godine broj mladih u Crnoj Gori sa NEET statusom iznosio oko 27.100 pojedinaca ili 20.3 odsto ukupne populacije mladih.

Miličić je i sama trenutno u takvoj situaciji, a kako kaže, kroz zapošljavanje se najbolje i vidi na koji način društvo percipira OSI.

Poslodavci imaju predrasude prema OSI jer imaju niska očekivanja, jer u našem društvu postoji ta slika o nama kao pasivnim, manje vrijednim, demotivisanim i kao o nekom ko još uvijek zavisi od članova porodice. Veoma je važno da poslodavac razumije funkcionisanje OSI na poslu zato što ih na taj način usmjerava na pravi put i podstiče ih da pokažu bolje rezultate navela je Miličić.

Da je situacija takva potvrđuju i iz Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) iz kojeg su Pobjedi kazali da crnogorsko zakonodavstvo, nažalost, i dalje polazi od pretpostavke da su osobe s invaliditetom nesposobne za rad ili da imaju ograničenu radnu sposobnost, što dovodi do njihove marginalizacije u procesu zapošljavanja.

Miličić ističe da poslodavci trebaju da pruže mentorsku podršku kako bi se OSI uklopile u novu radnu sredinu, te stekle nova znanja i vještine.

PREPOZNTI MLADE NEET KAO POSEBNU KATEGORIJU

Iz nevladinih organizacija Forum MNE i Centra za omladinsku edukaciju navode da i državne institucije takođe moraju pružiti veći napor kako bi blagovremeno kreirale povoljni ambijent za smanjenje stope NEET mladih.

Neophodno je, smatraju iz tih organizacija, evidentirati i uvesti NEET mlade kao posebnu kategoriju u okviru strateških i zakonskih dokumenata.

Ovaj iskorak bi podrazumijevao praćenje indikatora koji se odnose na NEET mlade, te kreiranje specifičnih mjera, namijenjenih samo za tu populacionu kategoriju. Prepoznavanje NEET mladih kroz zakonodavna i strateška dokumenta, između ostalog imali bismo i preciznije podatke o broju NEET mladih, uključujući starosnu dob i polnu strukturu dodali su.

FOKUS NA RAZVOJ VJEŠTINA

Razlog za dolazak u NEET položaj Anđela Miličić prvenstveno nalazi u procesu obrazovanja, koje u mnogome uslovljava kasniji proces zapošljavanja, a za koji kaže da je pun barijera za one sa invalidtetom.

Potrebno je mnogo više raditi na unaprjeđenju vještina i kompetencija osoba s invaliditetom u samom procesu obrazovanja, i stvoriti mnogo bolje uslove u ovoj oblasti da bi se moglo govoriti i o istom stepenu odgovornosti osoba s invaliditetom, kazali su iz UMHCG.

Iz te organizacije ističu da bi OSI na taj način na tržište rada izlazile znatno spremnije za proces zapošljavanja.

U zagovaračkoj Inicijativi Foruma MNE navode se tri cilja, od kojih i unapređenje programa karijernog savjetovanja sa fokusom na razvoj vještina neophodnih za razvoj karijere.

Učenje i razvijanje vještina za sigurno vođenje karijere definisani su u Evropskoj rezoluciji o boljoj integrisanosti cjeloživotne karijerne orijentacije i strategije cjeloživotnog učenja kao jedan od prioriteta u kreiranju nacionalnih politika u oblasti karijerne orijentacije. Karijerno savjetovanje mladih, koje crnogorski sistem prepoznaje u toku formalnog obrazovanja, ali i nakon njegovog završetka, trebalo bi da doprinese većoj efikasnosti mladih na tržištu rada, te većem nivou zapošljivosti navodi se u tom dokumentu.

Zahtjevi tržišta se, napominje Miličić, mnogo brže mijenjaju od vremena koliko je osobama s invaliditetom potrebno da steknu obrazovanje. Zato je, naglašava ona, neophodno obezbijediti uslugu asistenta u nastavi kao i uslugu prevoza.

Prema riječima Miličić, OSI najčešće upisuju fakultete društvenih nauka.

- Invaliditet me je usmjerio da upišem Fakultet političkih nauka, jer mi je sa njim itekako ograničen broj zanimanja sa kojima mogu da se bavim - kazala je Katarina Cerović, bivša studentkinja FPN-a, koja se 10 mjeseci nalazila u NEET položaju.

IZAZOVI ZA OSI

Na period traženja posla Cerović gleda kao na veoma izazovan.

Uvijek bih naglasila svoj invaliditet pored svih kvalifikacija, treninga i obuka, što itakako utiče na odgovor poslodavaca kazala je.

Kada je tražila posao u jednoj radio stanici, navela je Cerović, zaposleni tamo joj nisu dali priliku da dokaže da može da obavlja posao.

Pitali su me kako ćete čitati poruke za program koji ide uživo? Iako koristim telefon kao svi, na moj način malo povećam fond, nisam dobila priliku da dokažem da mogu da radim taj posao rekla je Cerović.

OBESHRABRENI U POTRAZI ZA POSLOM

Iz UMHCG-a naglašavaju da se osobe s invaliditetom i dalje često suočavaju s predrasudama i stereotipima od strane poslodavaca prilikom traženja posla, što, kako kažu, značajno utiče na njihovo samopouzdanje i motivaciju da nastave aktivnu potragu za zaposlenjem.

Ova društvena stigmatizacija često dovodi do osjećaja nesigurnosti i frustracije, jer se osobe s invaliditetom smatraju manje sposobnima za obavljanje radnih zadataka u odnosu na osobe bez invaliditeta. Takva percepcija poslodavaca može dodatno obeshrabriti i učiniti da se osobe s invaliditetom povuku u daljoj potrazi za poslom, što povećava izolacije i marginalizacije u društvu, ocijenili su iz tog udruženja.

Sagovornici Pobjede kazali su da se sve veći broj osoba s invaliditetom odlučuje na privremeno penzionisanje, odnosno na ostvarivanje prava na invalidsku penziju, smatrajući da im je ovaj korak ekonomski povoljniji.

Zbog izazova sa zapošljavanjem, preprekama u pristupu tržištu rada i često neadekvatnim radnim uslovima, mnoge osobe s invaliditetom smatraju da je invalidska penzija stabilniji izvor prihoda u odnosu na nesigurno tržište rada dodali su iz UMHCG-a.

Ovaj trend, naveli su, ukazuje na nedostatak adekvatne podrške sistema za uključivanje osoba s invaliditetom u radnu sredinu, što dovodi do zaključka da se penzionisanje, nažalost, bira kao bolja opcija.

Implementacija preporuka iz zagovaračke Inicijative, zaključuju iz Foruma MNE i Centra za omladinsku edukaciju, zahtijeva multisektorski pristup koji uključuje državne institucije, obrazovne ustanove, nevladine organizacije i privatni sektor.

Ključni cilj je stvaranje povoljnijeg okruženja za NEET populaciju, posebno one ranjive poput OSI, kako bi se smanjila njihova marginalizacija i povećale njihove šanse za kvalitetno zapošljavanje i društvenu inkluziju poručili su.

Izvor: Pobjeda

Pripremila: Dajana Vuković

Podrška institucijama koje brinu o najranjivijim kategorijama djece će ostati jedan od ključnih prioriteta Ministarstva, saopštio je ministar socijalnog staranja, brige o porodici i demografije Damir Gutić.

Gutić je, kako je saopšteno iz resora na čijem je čelu, nastavio radne posjete ustanovama socijalne i dječje zaštite i u sklopu te aktivnosti obišao JU Centar Ljubović i JU Zavod Komanski most.

Gutić je održao radni sastanak sa direktoricom JU Centra Ljubović Ninom Delević i tom prilikom istakao opredjeljenje Ministarstva za unaprjeđenje kvaliteta života djece i omladine koja se nalaze u institucionalnom smještaju, kao i za podršku stručnom osoblju koje radi sa ovom ranjivom kategorijom.

Razgovarano je o aktuelnim izazovima sa kojima se ova ustanova suočava, uključujući potrebu za dodatnim kadrovskim i finansijskim resursima, modernizacijom infrastrukture i implementacijom novih programa podrške djeci i mladima, dodaju iz Ministarstva.

Gutić se sastao i sa direktoricom JU Zavoda Komanski most Nedom Vukotić i naglasio da će Ministarstvo u narednom periodu intenzivno raditi na jačanju kapaciteta ove i drugih ustanova sistema socijalne i dječje zaštite, sa posebnim fokusom na unaprjeđenje uslova za djecu i omladinu sa teškoćama u razvoju i problemima u ponašanju.

Gutić je iskoristio ovu posjetu da korisnicima navedenih ustanova uoči nastupajućih praznika uruči novogodišnje paketiće.

Takođe, istakao je važnost pružanja kontinuirane edukacije zaposlenima u ovim ustanovama, kako bi mogli adekvatno odgovoriti na sve izazove u svom radu.

Ministar je poručio da će podrška institucijama koje brinu o najranjivijim kategorijama djece ostati jedan od ključnih prioriteta Ministarstva, koje izuzetno cijeni napore rukovodstva i zaposlenih u ovim ustanovama i izražava zahvalnost na njihovom predanom radu i zalaganju za dobrobit djece, te ponavlja svoju spremnost da u saradnji sa svim relevantnim akterima doprinese izgradnji društva koje pruža jednake šanse za svako dijete, saopštili su iz Ministarstva.

Sastancima su prisustvovale državna sekretarka Mersida Aljićević i v.d. direktorice Direktorata za razvoj i praćenje pružanja usluga Amela Orahovac.

Izvor: CDM

Pripremila: Dajana Vuković

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) u saradnji s Opštinom Kotor i firmom MAMM DOO iz Nikšića, u periodu od 18. do 20. decembra 2024, u Naučno-tehnološkom parku Crne Gore u Podgorici, organizovalo je posljednji od tri modula obuke u oblasti digitalnog marketinga na temu Marketing sadržaja.

Nakon usvajanja znanja i sticanja vještina iz Strategije digitalnog marketinga i Marketinga na društvenim mrežama, što je bila tema prvog i drugog modula, naših 25 polaznika/ca iz Podgorice, Nikšića, Bara, Bijelog Polja i Petnjice, imalo je priliku da dodatno nadogradi svoje vještine i znanje kroz treći modul na temu Marketing sadržaja. U okviru ovog modula, učesnici/e su imali/e priliku da primijene naučene tehnike u praksi, analiziraju konkretne primjere iz stvarnog svijeta i razvijaju vlastite strategije za digitalnu promociju. Kroz rad na stvaranju originalnog i relevantnog sadržaja, učesnici/e su se upoznali sa različitim alatima i tehnikama koje im omogućavaju da efikasno komuniciraju s ciljanom publikom, poboljšaju online prisutnost svojih brendova i postignu bolje rezultate na tržištu.

Tokom sva tri dana obuke, učesnici/e su imali/e priliku da se upoznaju s primjerima dobre prakse, kao i da podijele svoja lična iskustva, što je značajno doprijenijelo dubljem razumijevanju teorijskih koncepata.

Trenerica na obuci je bila Anđela Đokić, dugogodišnja edukatorka u oblasti digitalnog marketinga za male i srednje biznise i direktorica firme MAMM iz Nikšića, i jedna je od predstavnica crnogorskog tima na DI-MARC projektu.

U ime UMHCG, koordinatorka projekta Aleksandra Pavićević obratila se polaznicima/ama i izjavila da je raduje što je stvorena pozitivna atmosfera i snažna veza među učesnicima/ama, što je omogućilo izgradnju zajednice i prostora za razmjenu iskustava i međusobnu podršku.

„Kao što ste naučili tokom ove obuke, digitalni marketing nije samo o tehničkim vještinama, već i o povezivanju s ljudima i zajednicom. Nadam se da ćete i dalje razmjenjivati iskustva, pružati podršku jedni drugima i graditi mreže koje će vam pomoći da rastete i uspijete. Želim vam mnogo kreativnosti u daljem radu i vjerujem da ćete, zajedno s trenericom Anđelom, nastaviti istraživati nove trendove i prilike u ovoj dinamičnoj industriji. Neka vam svaki izazov bude nova prilika za rast“, poručila je Pavićević.

Aktivnost je dio projekta u okviru projekta Osnaživanje osoba sa fizičkim invaliditetom za rad na daljinu kroz unaprjeđenje digitalnih marketing kompetencija (Digital Marketing Capacity Building – Empowering Persons with Physical Disabilities for Remote Work – DI MARC) čiji je koordinator i nosilac –  Institut ekonomskih nauka iz Beograda, a partnere čine ustanove, kompanije i nevladine organizacije iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske, uz finansijsku podršku Evropske komisije, kao i uz koofinansiranje od strane ranijeg Ministarstva javne uprave, aktuelnog Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama.

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) u saradnji s Opštinom Kotor i firmom MAMM DOO iz Nikšića, od 18. do 20. decembra 2024, u Naučno–tehnološkom parku Crne Gore u Podgorici, organizuje posljednju od tri obuke u oblasti digitalnog marketinga na temu Marketing sadržaja.

Obuka je namijenjena osobama s fizičkim invaliditetom i ima za cilj da unaprijedi njihove digitalne vještine i kompetencije, kako bi postali konkuretniji i vidljiviji na tržištu rada, prije svega na platformama za rad na daljinu, ali i šire.

Digitalni marketing je odabran kao primarni segment za obuku zbog nekoliko ključnih razloga. Prvo, na platformama za rad na daljinu značajno je povećana potražnja za poslovima u ovoj oblasti, čime se otvaraju mnoge mogućnosti za rad od kuće ili sa bilo koje lokacije. Ovaj rast potražnje je rezultat sve veće važnosti digitalnog prisustva za kompanije svih veličina, što je dodatno naglašeno tokom pandemije COVID-19.

Pored toga, digitalni marketing nudi širok spektar poslova koji su pristupačni osobama sa fizičkim invaliditetom. Ove poslove mogu obavljati koristeći tehnologiju koja im je dostupna, što im omogućava da ravnopravno učestvuju na tržištu rada. Zahvaljujući alatima za pristupačnost i fleksibilnim radnim aranžmanima, osobe s invaliditetom mogu da iskoriste svoje vještine u oblastima kao što su upravljanje društvenim mrežama, SEO optimizacija, kreiranje sadržaja, analitika podataka i još mnogo toga.

Stoga navedena obuka će osobama sa fizičkim invaliditetom predstaviti izuzetnu priliku za njihovo osnaživanje, omogućavajući im da steknu tražene vještine i povećaju svoje šanse za zapošljavanje u dinamičnom i rastućem sektoru.

Aktivnost je dio projekta u okviru projekta Osnaživanje osoba sa fizičkim invaliditetom za rad na daljinu kroz unaprjeđenje digitalnih marketing kompetencija (Digital Marketing Capacity Building – Empowering Persons with Physical Disabilities for Remote Work – DI MARC) čiji je koordinator i nosilac –  Institut ekonomskih nauka iz Beograda, a partnere čine ustanove, kompanije i nevladine organizacije iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske,  uz finansijsku podršku Evropske komisije, kao i uz koofinansiranje od strane ranijeg Ministarstva javne uprave, aktuelnog Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama.

Razvoj veštačke inteligencije i aplikacija zasnovanih na toj tehnologiji veoma su značajni za osobe s invaliditetom jer im mogu pomoći u prevazilaženju svakodnevnih prepreka sa kojima se suočavaju. Bez obzira na to u kojem se delu sveta nalazili, ljudima su već dostupni brojni alati koji im pomažu u obavljanju raznih dnevnih aktivnosti.

Sredinom 2022, bend Koldplej, poznat po velikim koncertima i rasprodatim arenama u najvećim svetskim gradovima, saopštio je da će u budućnosti svi njihovi nastupi biti prilagođeni osobama s invaliditetom. Želimo da naši koncerti budu dostupni svima, i da svi imaju najbolje moguće iskustvo, saopštili su tada svojoj mnogobrojnoj publici.

Od tada, na koncertima ovog benda omogućeno je da osobe s oštećenim sluhom dobiju prsluke preko kojih uz pomoć veštačke inteligencije osećaju vibracije i na taj način osećaju i pesme.  Osobama s oštećenjem vida obezbeđena je takozvana tura dodirom koja podrazumeva da pre početka koncerta, tj. pre nego što dođe ostala publika, mogu da prođu kroz arenu, dodirnu binu i osete gde će se nalaziti bend, a gde publika. Na bini se uz bend, tokom trajanja koncerta, nalazi i prevodilac na znakovni jezik koji dolazi iz države u kojoj se koncert organizuje.

Međutim, ovakva vrsta pristupačnosti i dalje je retkost i u svetu, a ujedno i u Srbiji.

Fizičke barijere i njihovo prevazilaženje

Dušan Perić iz Centra za pristupačnu komunikaciju i lak jezik Caritasa Srbije ističe da u današnjem digitalnom svetu veštačka inteligencija predstavlja jedan od veoma važnih alata u unapređenju pristupačnosti za osobe sa invaliditetom. Kako navodi za CEPROM, korišćenjem inovativnih tehnologija veštačka inteligencija omogućava da ljudi sa različitim vrstama invaliditeta imaju jednak pristup informacijama, uslugama i svakodnevnim aktivnostima.

Kroz pametne asistivne uređaje, glasovne asistente, prepoznavanje i prevođenje govora i teksta u druge formate i jezike, veštačka inteligencija može značajno da olakša život osobama sa invaliditetom i omogući im veću slobodu i nezavisnost, objašnjava Perić i dodaje kako veruje da se značajan napredak u ovoj oblasti tek očekuje.

Jedan od ključnih primera korišćenja veštačke inteligencije u pomoći osobama s invaliditetom Perić vidi u razvoju pametnih uređaja za kretanje osoba s oštećenjem vida i prevazilaženje fizičkih prepreka.

Nova tehnologija zasnovana na veštačkoj inteligenciji može da podrži razne uređaje koji prepoznaju prepreke u okolini i putem zvučnih signala ili vibracija upozoravaju korisnika na njih, čime se smanjuje rizik od nesreća i poboljšava svakodnevno kretanje ljudi. Verujem da će u ovom segmentu veliki napredak i široka primena tek biti postignuti, ističe Perić.

Među aplikacijama koje se razvijaju u ovom smeru su i Gugl mape. U okviru njih proteklih meseci je razvijena posebna funkcija pristupačne rute, koja pruža informacije o putanjama koje su prilagođene osobama koje koriste invalidska kolica, izbegavajući stepenice i druge fizičke prepreke. Ova funkcija takođe pokazuje koji objekti su prilagođeni korisnicima invalidskih kolica.

Pored toga, sagovornik CEPROM-a objašnjava da i glasovni asistenti kao što su Alexa, Siri i Google Assistant koriste veštačku inteligenciju i pružaju  korisnicima mogućnost da dobiju odgovore na pitanja i izvrše zadatke koristeći glasovne komande.

Ovo je naročito korisno za osobe sa fizičkim ili senzornim smetnjama, jer pruža opciju komunikacije sa ljudima, ali i okolinom,  bez potrebe za korišćenjem ekrana, tastature ili kretanjem. Nepokretne osobe putem glasovnih komandi mogu da uključe i isključe uređaje, zaključaju vrata, regulišu upotrebu svetla u prostoru  ili puste muziku, što im pruža sposobnost da učine sopstveni dom pristupačnim i funkcionalnim, kaže Perić.

Prednosti i mane zvučnih semafora

Zvučni semafori, koji su postavljeni u centralnim delovima gradova širom Srbije, veoma su korisni za kretanje osoba koje su slepe ili oštećenog vida. Izvršna direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S Snežana Lazarević ističe da je važno da ovakvi semafori postoje i to ne samo u određenim delovima gradova, već da njihova mreža bude proširena i na druga mesta.

Međutim, mišljenja je i da ni samim osobama s invaliditetom nije dovoljno razjašnjeno kako se ovi semafori zapravo koriste da bi slepa osoba mogla da razazna kada je zapravo bezbedno preći ulicu.

Prema mojim saznanjima, zvučni semaformi prvo imaju nasnimljenu poruku da je potrebno pritisnuti taster da bi se dao znak da čekate na prelazak ulice. Ali, slepe osobe treba još i da se identifikuju tako što osim tastera pritiskaju još jedan taster koji se nalazi ispod uređaja. Tek tada će se pojaviti karakterističan ubrzani zvuk koji se prepoznaje kao zeleno svetlo, tj. da se ulica može bezbedno preći, objašnjava Lazarević. Ona stoga pretpostavlja da bi bilo potrebno i unapređenje takvog zvučnog semafora koji je postavljen na nekoj raskrsnici.

Razlog za to je istovremeno paljenje zelenog svetla i za pešake i za vozila iz sporedne ulice. U tom slučaju, slepe i slabovide osobe ne mogu znati da postoji mogućnost da neko vozilo iz sporedne ulice skreće i da postoji opasnost kada krene da prelazi ulicu preko pešačkog prelaza.

Zvučna najava stanica – korak napred, nazad dva

Početkom 2012. godine, uvedena je značajna novina u javni prevoz u Beogradu. Naime, u sva vozila gradskog prevoza uvedena je zvučna najava stanica. Veoma glasna najava narednog stajališta često je narednih godina umela i da iznervira Beograđane, ali je većini bila od velike pomoći u svakodnevnom snalaženju. Tako je pomagala i slepim i slabovidim osobama.

Pored zvučne najave, pored vrata bili su postavljeni aparati na kojima je pisalo koje je sledeće stajalište, ali mogla su se videti i sve naredne stanice na ruti tog autobusa. Međutim, krajem maja 2023. godine, Grad Beograd je raskinuo ugovor sa firmom koja je ovo omogućila i od tada su zvučne najave stajališta postale retkost. Danas se tek u ponekom vozilu javnog prevoza može čuti koje je sledeće stajalište, a pisane informacije o tome ne postoje.

Snežana Lazarević ističe da je zvučna najava stanica je bila veoma značajna za osobe sa invaliditetom koje koriste javni prevoz, naročito za slepe i slabovide, ali i osobe sa intelektualnim teškoćama. Ona na primeru zvučne najave stanica naglašava i da bilo koje prilagođavanje namenjeno osobama sa invaliditetom uvek doprinosi i drugim ljudima – onima koji nisu iz Beograda, onima koji javni prevoz ne koriste često, ili idu u deo grada koji ne poznaju.

U tom smislu, najkorisnija je bila najava koja je postojala, a čini mi se da još uvek postoji u novim tramvajima, takozvanim Špancima, u kojima se nije samo najavljivala sledeća stanica, već su se dobijale i informacije o tome za koje delove grada su moguća i presedanja na toj ili obližnjim stanicama, kaže Lazarević.

Prema njenim rečima, ukidanje ovih opcija je dosta uticalo na mogućnost kretanja osoba sa invaliditetom koje koriste javni prevoz jer ih je praktično onemogućilo u samostalnom kretanju. Umesto toga, sada je neophodno obezbediti pratioca koji će asistirati osobi. Uz zvučnu najavu stanica, Lazarević smatra da bi bilo veoma korisno i kada bi postojala zvučna najava dolaska vozila na stanicu.

Postoje na velikom broju stanica table na kojima su označene linije gradskog prevoza, koliko je stanica udaljeno neko vozilo i za koliko minuta se očekuje. To je korisno za ljude koji vide, i mogu da čitaju. Za sve druge, bilo bi korisno i kada bi postojala zvučna najava da će neko vozilo uskoro stići, i da, na primer, ulazi u stanicu. To bi bilo veoma korisno naročito za jako prometne stanice gde staje mnogo različitih linija i gde se dešava da uopšte i ne primetite da je neko vozilo stalo, ukazuje Lazarević.

Olakšano praćenje sastanaka, informisanje, učenje

Tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, osobe s invaliditetom se ne suočavaju samo sa fizičkim barijerama. Ipak, s ubrzanim razvojem veštačke inteligencije omogućeno je da se savladaju i brojne druge prepreke kao što je učestvovanje u poslovnim sastancima ili učenje.

Dušan Perić objašnjava da na primeru osoba sa oštećenjem sluha, veštačka inteligencija omogućava automatizovano prepoznavanje i prevodjenje znakovnog jezika u tekst ili govor, ili prepoznavanje i prevođenje govora u tekst.

Takvi alati omogućavaju da osobe sa oštećenjem sluha mogu da prate i učestvuju u sastancima, predavanjima, da se informišu u realnom vremenu putem TV emisija i vesti. Recimo, na ovaj način austrijska nacionalna televizija ORF za deo svog programa obezbeđuje titlove za osobe sa oštećenim sluhom, kaže Perić.

Objašnjava da i kada se radi o učenju, veštačka inteligencija može da prepozna kada korisnik ima poteškoća u praćenju lekcija i automatski prilagoditi brzinu govora, omogući uvećanje fontova ili promenu boja u cilju stvaranja jasnijeg  kontrasta i bolje i lakše čitljivosti na ekranu.

Tu je i prevođenje kompleksnih tekstova u lakše tekstove za razumevanje, što je jako bitno za osobe sa intelektualnim poteškoćama.  Glasovni asistenti mogu pomoći korisnicima da jednostavnije obavljaju svakodnevne zadatke, podsećajući ih na obaveze ili vodeći ih kroz bitne korake u dnevnim aktivnostima, navodi Perić.

Međutim, iako su mogućnosti koje veštačka inteligencija nudi od velike pomoći kada govorimo o pristupačnosti za osobe s invaliditetom, ona nije svemoguća i podložna je greškama. Kvarovi, greške u sistemu i ponekad obavezan pristup internetu samo su neki od problema koje tehnologija sa sobom donosi.

Ipak, činjenica je da je razvoj veštačke inteligencije umnogome doprineo da gradovi budu pristupačniji za osobe s invaliditetom, ali da i dalje glavnu reč vode ljudi koji imaju mogućnost da je upotrebljavaju na različite načine. A kako će je nadalje koristiti i razvijaju u Srbiji u svrhu pomoći savladavanja prepreka za osobe s invaliditetom – pokazaće budućnost.

Izvor: Danas

Pripremila: Dajana Vuković

Američki teniser Dženson Bruksbi podijelio je sa svijetom svoju priču.

Dženson Bruksbi (24) bio je jedna od novih nada svjetskog tenisa kada je došao do 33. mjesta na ATP listi. Uzeo je i set Novaku Đokoviću na US openu, srpski as ga je javno pohvalio i svi su čekali da se nastavi njegov uspon. Ali, do toga nije došlo. Povrede, operacije i suspenzija bili su glavni razlozi za sve to.

Međutim, ono što niko nije znao o njemu jeste da ima autizam. Njegova inspirativna priča i borba izazvala je veliku pažnju. Dobio je mnoštvo poruka podrške kada je odlučio da o tome javno govori.

Nisam htio da pričam o tome, čuvao sam za sebe, lična je stvar i nisam htio da govorim javno. Ali, shvatio sam da je vrijeme da o tome govorim, rekao je Bruksbi u intervjuu za AP.

Šta su simptomi autizma? Prema zvaničnim informacijama neki od znakova koji mogu da ukažu na autizam kod djece jesu teškoće u govoru, neobični govorni šabloni, poteškoće u spavanju, hiperaktivnost, impulsivnost, agresija. Djeca sa autizmom često znaju burno da reaguju recimo na buku, a da se dogodi da nemaju reakciju i da ne plaču kada padnu.

Autizam je znatno češći kod dječaka nego djevojčica. Jasan uzrok za nastanak ovog stanja nije poznat, ali je u pitanju grupa srodnih stanja sa mnogo različitih uzroka. U najvećem broju se najvjerovatnije radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja. Specifičan gen ili geni još uvijek nisu potvrđeni. Dijagnoza ovog poremećaja moguća je tek oko drugog ili trećeg rođendana. Tim za dijagnozu ovog poremećaja čine dječji psihijatar, pedijatar, neurolog, psiholog i defektolog-logoped.

"Išao sam na terapije da bih naučio da pričam"

Sa svim tim poteškoćama se susretao prilikom odrastanja. Naučio je da priča od svoje četvrte godine. Išao sam na terapije, oko 40 sati nedjeljno sam provodio na terapiji kako bih progovorio i kako bih naučio kako da budem bolji u komuniciranju i u ponašanju u društvu i takvim situacijama. Autizam je u isto vrijeme bio i neka vrsta snage na terenu, ali je isto tako činio sve to težim, pojasnio je Bruksbi.

Za autizam ne postoji neka vrsta testiranja koja bi pomogla da se to otkrije ranije. Autizam ima lakše i teže oblike. Njegov je bio teži. O tome je pričala Mišel Vagner, žena koja je radila sa njim od malih nogu. Počeli smo da radimo kada je imao dvije godine i 9 meseci i tada je dobio dijagnozu. Bio je dosta težak slučaj na početku, sada je na samom kraju i pripada blažem obliku. Njegov napredak je unikatan i ne viđa se često tako nešto, pojasnila je Mišel.

Zašto je Bruksbi suspendovan?

Američki teniser je u oktobru 2023. suspendovan na 18 mjeseci zbog toga što je propustio doping kontrolu, tačnije propustio je tri testa što je dovelo do suspenzije. Njegova kazna je smanjena posle žalbe, pa će tako igrati i na Australijan openu 2025. godine.

Do takve odluke došlo je iz dva razloga. Prvo jer je utvrđeno da je osoba koja je u Holandiji trebalo da uzme njegov doping test snosila dio odgovornosti zbog greške, a drugi razlog je spomenuta Mišel Vagner koja je svjedočila u njegovu korist. Zbog autizma je Dženson imao velike probleme, bio je iza svojih vršnjaka u razvoju. Zato ima određene probleme i kada donosi odluke i kao odrasla osoba. Teško mu je ponekad da razumije da ako uradi jedno ili ne uradi nešto, da to može da dovede do nekog drugog ishoda, odnosno da nešto može da se desi. Ne može ponekad da shvati uzrok i posljedice, rekla je Mišel.

Dvije operacije i veliki povratak

Bruksbi je poslednji zvanični meč odigrao na Australijan openu u januaru prošle godine. Tada je izgubio od sunarodnika Tomija Pola, a prije toga je pobijedio Kaspera Ruda. Razlog za sve to je, pored suspenzije, problem sa povredama. Imao je i dvije operacije. Prvo je u martu te godine operisao lijevi ručni zglob, pa u maju i desni. Mnogo loših stvari mi se dogodilo u isto vrijeme. Bilo mi je teško da sve to podnesem, posebno mentalno, iskren je Dženson.

Sada ima samo jedan cilj, da pokaže svima da mu je mjesto u vrhu i da može još mnogo toga da pokaže. Novak je za njega rekao da ima atipičan stil igre, a on je željan dokazivanja. Želeo sam da svi znaju ko sam i da me upoznaju. Imao sam dovoljno vremena da razmislim o svemu i odlučio da kažem sve, zaključio je Bruksbi.

Izvor: Mondo

Pripremila: Dajana Vuković

Aerodromi Crne Gore će unutar projekta DANOVA NEXT nabaviti opremu za opsluživanje putnika sa invaliditetom i smanjene pokretljivosti. Budžet projekta je 2.622.400 EUR, a Aerodromi Crne Gore će od projekta dobiti 175.000 EUR za ovu nabavku.

Izvor: Zamaaero

Pripremila: Dajana Vuković

Prvenstvo Crne Gore u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom okupilo je u univerzitetskom Sportsko kulturnom centru 23 takmičara, a šampionski trofeji podijeljeni su u četiri kategorije.

U spojenim kategorijama 3-5 (osobe koje igraju iz invalidskih kolica) igralo se po sistemu svako sa svakim, a trijumfovala je Samra Kojić, ispred Milosava Femića iz bjelopoljskog kluba Leonid. Kao trećeplasirani završili su Nedžad Pepić iz Bara i Ambroz Nikač iz Podgorice.

U kategoriji 6-7 (stojeći stav) prvo mjesto osvojila je Milijana Ćirković, iz STK Luča, ispred klupskog druga Đura Krivokapića, koji je prethodne dvije godine bio najbolji. Medalje su još osvojili Dejan Tmušić (STK Orlov krš) i Slobodan Mihailović (Luča).

U kategoriji 8 zlatni je bio Uroš Gugolj (STK Novi), koji je u finalnom meču pobijedio je Miljana Cerovića (Luča). Pobjedničko postolje komletirali su Igor Mijović (Luča) i Nikola Kaluđerović (Orlov krš).

U kategoriji 9-10, stonoteniser Luče Dejan Bašanović do titule prvaka došao je pobjedom protiv klupskog druga Duška Lazovića. Bronzane medalje osvojili su Pjetro Paljušević (Luča) i Miloš Mudreša (Orlov krš).

Šampionat u dvorani univerzitetskog Sportskog kulturnog centra odigran je inkluzivno, u okviru međunarodnog stonoteniskog turnira Profit App Podgorica open.

Organizatori desetog Državnog prvenstva za OSI bili su Stonoteniski klub osoba sa invaliditetom Luča i Udruženje paraplegičara Podgorica, uz podršku Glavnog grada, STK SPIN i Stonoteniskog saveza, a pod pokroviteljstvom Paraolimpijskog komiteta.

Izvor: RTNK

Pripremila: Dajana Vuković

Prvenstvo Crne Gore u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom biće održano sjutra u Podgorici, u dvorani univerzitetskog Sportskog kulturnog centra, saopšteno je iz Paraolimpijskog komiteta.

Navodi se da će šampionat biti odigran inkluzivno u okviru međunarodnog stonoteniskog turnira Profit App Podgorica open.

Očekuje se nastup više od 20 stonotenisera u kategorijama 3-5 (osobe korisnici kolica) i u 6-10 (stojeći stav), saopšteno je iz Paraolimpijskog komiteta.

Organizatori 11. Državnog prvenstva za OSI su Stonoteniski klub osoba sa invaliditetom Luča i Udruženje paraplegičara Podgorica, uz podršku Glavnog grada i STK SPIN, a pod pokroviteljstvom Paraolimpijskog komiteta.

Početak takmičenja zakazan je za 13 sati.

Izvor: RTNK

Pripremila: Dajana Vuković